Нова дискографија

У години када се обележава стогодишњица од рођења Ленарда Бернстајна, објављен је читав низ издања са делима овог аутора, али је посебну пажњу привукао албум Оркестра Академије Свете Цецилије под управом Антонија Папана у издању Ворнер Класикса. Ленард Бернстајн је био почасни председник овог оркестра од 1983. године, до своје смрти 1990. Критичари наводе да су овај оркестар и Бернстајн по темпераменту били апсолутно компатибилни - екстровертни, театрални и динамични, а игром случаја, то су одлике које красе и садашњег диригента овог ансамбла, Антонија Папана.

Са својим еклектичким избором музике коју снима, отвореношћу и ведрим темпераментом, али и љубављу коју има према џезу, Папано дели много тога заједничког са аутором Приче са западне стране. Истовремено, дела која овај диригент и оркестар Свете Цецилије изводе на албуму у издању Ворнер класикса, знатно су мање позната широкој публици и представљају Бернстајна у новом и другачијем светлу. У питању су три симфоније: Прва - Јеремија из 1942, Друга симфонија - Доба неспокоја из 1949. и Трећа - Кадиш из 1963. године. У широко постављеној и амбициозној Првој симфонији, заснованој на тужбалицама библијског пророка, у последњем ставу се ансамблу придружује мецосопран Мари-Никол Лемју, док се у Другој симфонији, која више наликује концерту за клавир, представила пијанисткиња Беатриче Рана. Ипак, можда најуспешнију интерпретацију, оркестар Академије Светe Цецилијe под управом Антонија Папана пружа у Трећој симфонији, заснованој на јевреској молитви за мртве - Кадишу. У улози наратора појављује се сугестивна Џозефин Барстоу која заједно са ангажованим ансамблом и сопраном Надин Сијером пружа драмски патос, али и узвишеност овој мелодрами о односу човека и бога.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић