Грамофонија – Фестивал Варшавка јесен 1962 (2)

Селекција и концепција програма Варшавске јесени је у периоду напетих политичких збивања почетком шездесетих година била предмет интересовања највиших државних инстанци. Како наводи Зофија Лиса, најчешће су композиције разврставане на капиталистичке и социјалистичке, а однос је требало да буде пола-пола. Том логиком су дељена и материјална средства. Међутим, дела аутора са запада су постајала све скупља за извођење, а удружења композитора из Источне Европе су новац чешће трошила на извођење остварења већ етаблираних композитора, уместо на ауторе нове генерације. Тако је у овом периоду постојала могућност да се читава концепција распадне будући да је уместо приближавања источне музике западној, долазило до све већих разлика и то у корист аутора који су долазили са Запада. Захваљујући извођењима дела пољских аутора, ипак је успостављен прихватљив баланс између сукобљених естетских и политичких становишта, а управо је због њихове популарности на Западу и значаја за национални развој музике, настављено одржавање фестивала упркос озбиљним притисцима да се угаси. Поред значаја за ауторе, премијерна извођења пољских остварења су била важна и за домаће оркестре који су, за разлику од својих колега из источног суседства, добро познавали интерпретативне захтеве тадашње савремене музике, што ће се касније одразити на њихову међународну репутацију и нарочито дискографију.

Варшавска јесен је између осталог, била чувена и по томе што су плоче са снимцима изведених дела биле направљене већ током трајања фестивала или убрзо након њега. То је било значајно за савремене ауторе који су тада тешко долазили до снимака на винилу, а сам процес испрва није био превише захтеван. Међутим, до почетка шездесетих година, продукција плоча са фестивала је постајала све захтевнији подухват, који је често укључивао више продуцената и различитих техничких екипа у зависности од локација и врсте дела које се изводи. Захваљујући овој пракси, пољска дискографија у наредном периоду постаје веома атрактивна за западне љубитеље, пре свега због разноврсности репертоара, али и професионалне продукције која је већ почетком осамдесетих постепено почела да бива реализована применом дигиталних сниматељских конзола.

Аутор емисије Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић