Мајстори барока

У фокусу овогодишњег издања фестивала била је музика из 14. и 15. века настала током владавине четири грофа Бургундије, чији је двор постао колевка франкофламанске полифоније. Поред тога, акценат је био и на музици Жан-Филипа Рамоа, као и Франсоа Купрена, чија се 350. годишњица рођења обележавала ове године.

Жан-Филип Рамо је провео 26 година радећи као црквени музичар и то првенствено као оргуљаш, али се није превише посвећивао писању духовне музике, будући да је за то био задужен капелмајстор. У његовом опусу, остало је сачувано пет мотета - један мали и четири велика, од чега су два остала недовршена, а претпоставља се да су били намењени концертном извођењу. Велики мотет, In convertendo Dominus изведен је на Духовном концерту у Паризу, док је Deus noster refugium премијеру имао на концерту у Лиону, где је Рамо радио као оргуљаш у доминиканском манастиру. Ова дела карактеришу јасно издвојени ставови, разрађене арије и ансамбли, хорови засновани на контрапунктском раду и изузетно енергичне оркестарске деонице. Оба мотета, која ћемо представити у вечерашњој емисији, садрже референце између ставова.

Мотет Deus noster refugium или Бог је наше уточиште настао је између 1713. и 1715. године а написан је на текст 46. псалма.

In convertendo dominus или Када враћаше Господ је мотет написан у периоду између 1710. и 1714. године, на текст 126. псалма. Рамо је четири деценије касније ово дело прерадио како би га припремио за извођење на Духовним концертима у Паризу, 1751. године. Написан је за солисте, хор и оркестар, а један стих не припада оригиналном псалму на којем је заснован.

Уредница емисије Јелена Дамјановић