Музеј звука – Дела Томаса Штолцера

Томас Штолцер, немачки ренесансни композитор, рођен око 1480. године, поседовао је изузетан музички таленат и способности које би се могле упоредити са Моцартовим. Према сведочанствима савременика, Штолцер је након само једног слушања њему непознатог дела, био у стању да запише све деонице партитуре. Његово прво намештење било је у Вроцлаву, где је радио као свештеник, да би га затим краљ Лајош II именовао за капелмајстора на његовом двору у Буди. За венчање Лајоша и Марије, ћерке Филипа Лепог и Хуане од Кастиље, Штолцер је компоновао мотет Беати омнес, а на Маријин захтев, између 1524. и 1526. године написао је и четири велика псалма у преводу на немачки Мартина Лутера. Ово је био први пример у историји музике да су обимна дела која се користе у хришћанској служби написана не на латинском, већ на народном, немачком језику. Имајући на располагању велики број добрих извођача у капели Мађарског краља, Штолцер се у каснијим годинама упистио у писање захтевнијих и комплекснијих дела, у потпуности користећи ресурсе који су му били на располагању. Међу њима је и монументални 37. Псалм, који се састоји од чак седам одсека. Ово дело је Штолцер представио у писму Војводи Албрехту Пруском када се препоручио за службу на његовом двору у Кенизбергу, наводећи да га је „написао на посебан начин, попут мотета".

Иза Томаса Штолцера остало је око сто педесет дела у тридесет штампаних издања и шездесет рукописа. Његова дела су била посебно популарна у немачком говорном подручју где су и четрдесет година након његове смрти била узор за компоновање мотета на немачком језику. Све до краја 16. века, рукописи са његовим композицијама су били у оптицају, а онда је модернији, италијански стил почео да продире у Немачку, потискујући дела попут Штолцерових, заснована на кантус фирмусу.

Томас Штолцер је компоновао све форме свог времена: мисе, мотете, химне и вишегласне композиције, иако је, чини се, највише волео мотетски облик. Током периода када је живео у Вроцлаву компоновао је углавном литургијска дела, попут пропријумских ставова, респонзоријума, антифона и химни, док је на мађарском двору писао дела на латинском и немачком језику, пре свега мотете и духовне песме. У Штолцеровом опусу се могу приметити два стила - старији, у којем се препознаје утицај Хајнриха Финка, најзначајнијег немачког композитора тог времена, и то у употреби мензуралних пропорција и начина коришћења кантус фирмуса, односно стил његових позних дела, у којима се осећа утицај фламанске школе, пре свега у примени имитационе технике. У ова дела спада О адмирабиле комерцијум, хришћанска медитација о мистерији инкарнације која је била посебно цењена због пажљивог третмана текста, и која је сачувана у чак једанаест извора.

У емисији чућете ово дело, затим петогласну инструменталну композицију Окто тонорум мелодије у којем Штолцер илуструје осам црквених модуса, а ми ћемо вечерас чути ону написану на петом тону, као и химну Краљ и господар свих, посвећену мађарским монарсима, чија се имена појављују као акростих текста, али и у првим слоговима мелодије.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић