Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Овогодишњи БИТЕФ у Југословенском драмском позоришту 14. септембра свечано је отворио хрватски филозоф млађе генерације, Срећко Хорват, који је констатовао да га слоган фестивала „Свет без људи" асоцира на Диогена који је у старом веку усред бела дана ходао Атином са упаљеном свећом узалудно тражећи човека. По речима Александра Милосављевића, у том контексту је постало јасно да дело Жориса Лакоста Свита број 3 „Европа" није случајно изведено баш на отварању фестивала - укратко, представа је замишљена као својеврсна променада кроз 28 држава Европске уније, али не кроз појавне аспекте њихових репрезентативних садржаја, него кроз фрагменте начињене од најразноврснијих сегмената свакодневице.

Текст представе чине најневероватније тривије које заправо сведоче о менталном и духовном стању данашњих Европљана, али и о судбини такозваних европских вредности које су прокламоване као један од пресудних идеала савременог света. Резултат је најчешће веома духовита сценска игра двоје глумаца које прати пијаниста за клавиром, игра која је увек набијена жестоком иронијом којом се указује на свеприсутно фалсификовање поменутих вредности и тужну истину да је нешто труло у Унији. Премда је уистину фасцинантна вештина двоје француских глумаца - Бјанке Јанузи и Лорена Делила - да говоре на свим језицима држава чланица Европске уније (а у ову њихову способност смо се могли, макар и делимично, уверити када је на ред дошла Хрватска), ипак је на отварању БИТЕФ-а више пленило њихово хистрионско умеће - дакле, споспобност да певају, крећу се и, посебно, да применом најразличитијих глумачких поступака уверљиво прикажу и оно што се налази иза појавности вербалног исказа мноштва ликова које су тумачили.

Уредница емисије Тања Мијовић.