Разум и осећајност

Овај немачки композитор рођен је 1743. године и припада плејади данас заборављених аутора из друге половине 18. века који су као инструменталисти, композитори, али и организатори музичког живота и педагози, допринели цветању и ширењу стила високе класике. Углавном ангажовани на дворовима мањих кнежевина и краљевина, ови уметници су за собом остављали велики број дела, написаних за потребе музицирања у центрима у којима су били активни, а за већином је остало тек неколико штампаних партитура, у којима су тадашњи издавачи видели потенцијал за зараду, пре свега кроз продају музикалија намењених кућном музицирању.

Јохан Николаус Денингер је један од таквих аутора, који је био активан у Ерингену, у данашњој немачкој покрајини Баден-Виртемберг. Као и велики број музичара из Турингије, Денингер је посао потражио на протестантским дворовима и у слободним градовима на западу Немачке - најпре у Гаугревајлеру, затим Бад Хамбургу, да би 1780. године преузео место музичког директора у Ерингену, престоници Принца Лудвига Фридриха Карла од Хоенлое-Нојштајна. Осим места диригента дворског оркестра - у којем није било професионалних музичара, већ су свирали талентовани дворски званичници, локални дилетанти и чланови војничких ансамбала - Денингер је био активан и као кантор у протестантској цркви, задужен за компоновање и извођење црквене музике. У Ерингену је Денингер остао више од тридесет година, подучавајући генерације ђака, изводећи дела савременика и тако ширећи музичку културу тог доба.

За овим аутором је остало тек неколико инструменталних композиција, написаних за мале саставе који укључују чембало - инструмент који је и сам радо свирао - али и све популарнији фортепијано. Тако ћете у вечерашњој емисији чути Денингерова трија, која се снажно ослањају на сличне форме у опусима Хајдна и Моцарта, али и показују развој овог жанра у последњим деценијама 18. века.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић