Вокални сат

Рођен 1683. у Милану, Черути је стваралачке године провео у Перуу, у Лими, где се преселио 1707. године ступивши у службу вицекраља Мануела де Омса. Ту је радио као диригент оркестра, а пратио је и вицекраља на путу у Француску, као амбасадор шпанског краља. Митолошка опера Најбољи Персејев штит за коју је вицекраљ написао либрето, атрибуирана је Черутију. Године 1720, Черути је напустио двор како би наредних осам година провео као капелмајстор катедрале у Трухиљу, да би 1728. преузео место капелмајстора катедрале у Лими. На том месту остао је до 1757. године, све док га лоше здравствено стање није приморало да се повуче. Остао је упамћен као капелмајстор који се изборио за повећање плата музичара у оркестру, као и посебно звање „виолинисте у оркестру".

Черути је заслужан за увођење елемената италијанске музичке традиције на територији Перуа кроз употребу облигатних виолина, секо речитатива, да капо арија и развијеног тоналитета. У једном од историјских извора из 1792. године, описан је као аутор код којег хармонска прогресија има доминантну улогу у односу на мелодију.

Псалми и магнификати као саставни део Свечаног вечерња Светог Јована Крститеља чије ћете одломке слушати вечерас, добар су пример италијанске уметности и у погледу бриљантно писаних деоница за виолину, из пера аутора који је и сам био врхунски виолиниста. У Вечерњу се налазе и делови из рукописа других композитора попут Еустакија Франка Револа и анонимних аутора, који су уклопљени у ткиво дела. Овакву праксу покренуо је управо Револа, будући да је био талентованији певач него композитор, те је користио аранжмане и фрагменте композиција других аутора.

Уредница Сања Куњадић