Фогл је репутацију стекао пре свега као оперски певач, наступајући како у продукцијама пролсављених опера Глука, Моцарта, Керубинија, на италијанском и на немачком језику, тако и у премијерним операма бечких композитора. Међу потоњим, посебно се издваја опера Фиделио Лудвига ван Бетовена, у којој је Фогл креирао ролу Дон Пизара, суровог управника затвора у коме је утамничен Флорестан, а кога покушава да ослободи његова пожртвована супружница, Леонора, прерушена у мушкарца - Фиделија. Фогл је узео учешће тек у премијери коначне верзије Бетовенове опере, у мају 1814. године, која је била одлично прихваћена, за разлику од прве две верзије, премијерно изведене 1805. и 1806. године, под насловом Леонора. Бетовенова опера је у коначној верзији претрпела низ измена, од којих су најочигледније биле нова компримована увертира, те темељно прерађена или наново компонована финала двају чинова, која су у први план ставила учешће хора као „гласа народа". Како је премијера Фиделија уприличена након коначног пораза Наполеона, и то у току трајања самог Бечког конгреса на коме је кројена нова карта старог монархистичког европског поретка, наративи слободе и избављења тумачени су у складу са политичким порукама победничке коалиције.

Иако га данас ретко повезујемо са светом опере, Франц Шуберт је активно радио на изградњи каријере оперског композитора. Познанство са баритоном Јоханом Михаелом Фоглом, који је био цењен и утицајан у бечким позориштима, отворило му је многа врата. Шуберт је у својим позним сценским делима, операма Алфонсо и Естрела и Фјерабрас, покушао да превазиђе оквире зингшпила и понуди сопствено виђење романтичарске опере на немачком језику. Ипак, услед материјалних ограничења и несугласица са позоришним управама у Бечу, ове две опере нису премијерно изведене за Шубертова живота. Дочекао је једино премијеру опере Близанци, писану у оквирима већ постојеће моцартовске традиције зингшпила. У премијерној продукцији овог једночиног зингшпила Јохан Михаел Фолг имао је захтевну улогу тумача рола оба близанца, Франца и Фридриха, на чијим сукобљеним карактерним особинама су се заснивали многи комични ефекти. У расплету опере, и Франц и Фридрих одричу се права на руку Лишен, младе хероине опере, која им је била обећана пре њиховог одласка у рат, што чини срећан брак Лишен и Антоана могућим.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић