Вокална уметност у Бечу Шубертовог доба

Јохан Михаел Фогл рођен је у Штајру, у Горњој Аустрији, 10. августа 1768. Године. Иако је његов таленат за музику био очигледан од детињства, Фогл се најпре посветио студијама права на Универзитету у Бечу и стекао широко образовање. Коначну одлуку да се упусти у изградњу каријере оперског певача Фогл је донео уз наговоре пријатеља, композитора Франца Ксавера Сисмајера. Фогл се придужио ансамблу бечке Хофопере 1794. године и, захваљујући завидној вокалној техници и вештини владања оперском сценом, убрзо је постао један од водећих певача, наступајући како у репертоару на италијанском, тако и на немачком језику. Посебно су забележени његови успеси у ролама Ореста у Глуковој опери Ифигенија на Тауриди, грофа Алмавиве у Моцартовој Фигаровој женидби, те Пизара у Бетовеновом Фиделију. Улогама попут Ореста, заснованим на митским јунацима, као и врсним познавањем старогрчког језика, Фогл је међу пријатељима стекао надимак „грчког славуја".

Слушаћете други чин опере Ифигенија на Тауриди Кристофа Вилибалда Глука у коме вокално доминира Фоглова баритонска рола Ореста. Ифигенија на Тауриди, писана на либрето Никола-Франсоа Гиљарда, највећи је Глуков оперски тријумф. Премијерно изведена у Паризу 1779. године и постоји у верзији на немачком језику коју је Глук начинио две године доцније и загарантовао утицај овог остварења у немачком говорном подручју. У другом чину опере Ореста, окованог ланцима, прогањају визије фурија и кривица због убиства мајке, док га пријатељ Пилад теши визијом заједничке смрти на коју су осуђени. Ифигенија затиче Ореста, не успева да у њему препозна лик свога брата, и од њега сазнаје трагичну судбину своје породице. Своју патњу Ифигенија исказује кроз арију коју је Глук преузео из своје опере Титово милосрђе, из 1752. године, након чега са свештеницама припрема Орестово жртвовање.

Баритон и ерудита Јохан Михаел Фогл не само што је при крају своје каријере постао водећи извођач Шубертових песама, већ је постао и незаобилазни део Шубертовог круга пријатеља. Поред Шуберта, овај круг укључивао је младе песнике, сликаре, позоришне уметнике, као и неколицину припадника нижег племства. Шубертова уметност била је неизоставни део окупљања пријатеља на такозваним Шубертијадама, где су Шуберт и његови пријатељи изводили композиције чија је основна функција била управо дружбена. Поред клавирских композиција и песама за глас и клавир, неизоставни део окупљања биле су и песме за више гласова. Реч је о песмама које слободно комбинују клавирску деоницу, солистичку вокалну деоницу, те вишегласни вокални став. Овај део Шубертовог опуса данас се изводи изузетно ретко.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић