Музеј звука

Анћијета је био један од водећих композитора духовне музике свог доба и капелмајстор на шпанском двору. Рођен 1462. године у угледној баскијској породици, чији ће један од потомака бити и Игнацио да Лојола, са седамнаест година је постао певач у капели Изабеле од Кастиље. Само неколико година касније именован је за капелмајстора њеног сина, Дон Хуана, али је након смрти престолонаследника, поново ступио у службу краљице Изабеле. Након њене смрти, постао је део капеле Хуане од Кастиље и њеног супруга, Филипа Лепог Бургундског, путујући често у Брисел, заједно са другим водећим франкофламанским композиторима тог доба, попут Пјера де ла Рија, Александра Агриколе и Марбијана де Орта. Почетком 1509. године, Анћијета је заједно са Хуаном од Кастиље завршио у манастиру Свете Кларе у Тордесиљасу, а након њене абдикације, постао је опат са сопственом диоцезом у области Саламанке. На захтев Карла V, 1519. године Хуан де Анћијета се пензионисао, проводећи своје последње године у фрањевачком самостану који је основао у Аспетији.

До данас је остало сачувано свега тридесетак Анћијетиних дела, међу којима су два комплетна мисна циклуса, два Магнификата, Салве регина, четири Пасије и друга мања духовна дела. Иако дела овог аутора поседују богату звучност и елеганцију, Анћијетиним композицијама недостаје разноврсност контрапунктских поступака које проналазимо у делима његовог савеменика, Франсиска де Пењалосе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић