четвртак, 06. сеп 2018, 20:02

Вокална уметност у Бечу Шубертовог доба

У септембру ћете пратити циклус о вокалној музици у Бечу у доба Шуберта, који приређујемо поводом 250. годишњице рођења Јохана Михаела Фогла, аустријског баритона који је остао упамћен као најближи сарадник Франца Шуберта, односно као извођач и заступник Шубертове уметности лида. У првој емисији слушаћете композиције Луиђија Керубинија и Франца Шуберта.

Јохан Михаел Фогл и Франц Шуберт упознали су се 1817. године, када је четрдесетдеветогодишњи Фогл већ имао изграђену каријеру оперског певача, док је Шуберт, 29 година млађи, тек ступао на бечку музичку сцену. Овај судбоносни сусрет одиграо се захваљујући Францу Шоберу, који је Фогла познавао захваљујући позоришним круговима. Фогл је важио за необично образованог певача и ерудиту, бавио се класичним језицима, превођењем, као и компоновањем. У првом сусрету са Шубертом био је резервисан, али, упознавши се ближе са Шубертовом уметношћу лида, Фогл ће постати њен најватренији заступник. У наредним годинама, Шубертове песме постале су омиљене у Бечу управо захваљујући Фогловим интерпретацијама, како на јавним концертима, тако и у приватним салонима, а савременици су посебно истицали Фоглову врсну дикцију и деклмацију које су потцртавале квалитет Шубертовог музичког писма.

Пријатељство два уметника - композитора и певача - развијало се убрзано и већ 1819. године Шуберт и Фогл заједно су путовали у Штајерску, са мањим кругом пријатеља. Овај пут коинцидирао је са Фогловим рођенданом, што је резултовало пригодном композицијом - кантатом за три гласа уз пратњу клавира, на стихове Алберта Штадлера који описују Фоглову каријеру.

Премијерно изведена у Паризу 1800. године, опера Два дана, или Водоноша Луиђија Керубинија је стекла европску популарност, а у Бечу је извођена на немачком језику. Фогл је остао упамћен по виспреној интерпретацији овог лика париског водоноше, који два дана скрива грофа Арманда, члана француског парламента, од Мазаренових војника. Реч је о отвореној критици насумичних хапшења и прогона у доба јакобинског терора, што је уједно поспешило рецепцију опере у аустријској престоници, која је била у рату са Француском републиком. Либретиста Жан-Николас Буји тврдио је да је као основа за радњу послужио стварни догађај из Француске револуције, али да је због цензуре догађаје изместио у седамнаести век, у време владе кардинала Мазарена.

Аутор Срђан Атанасовски

Уредница Сања Куњадић