Бојан Јовановић: Задовољство у култури (5)

Стварајући свој свет насупрот природи, у себи и око себе, човек је културом започео да преображава чиниоце стварности и да у том процесу формира властити идентитет. У односу на могућност слободног задовољења својих потреба и жеља, самоограничењем природног, праћеног неопходном репресивношћу, успоставио је принцип реалности. Одлагањем испуњења нереалних жеља у тренутку њиховог појављивања, потискује се захтев природе и стварањем објективних услова за њихово остварење утврђује реалност чије је поштовање постало критеријум психичке зрелости. Као принцип постојања културе, репресивност је узрок почетном незадовољству, карактеристичном у васпитнообразовном процесу појединца, које се превазилази потоњим задовољством, па је и прихватање датих културних норми праћено тешкоћама.

Полазећи од ове чињенице, Фројд је њоме тумачио узроке неуротичног понашања својих савременика, а видевши у репресивном културном деловању и узрок озбиљнијих психичких обољења истицао је да се човек у култури осећа нелагодно.

Када се принцип самоограничења искаже обичајем, а потом и претвори у закон, онда се конституише људска слобода као могућност решавања спољашњих и унутрашњих животних, социјалних и духовних противречности. Право на слободу подразумева и обавезу њених ограничења регулисаних законом чије кршење има за последицу кажњавање. Принуђен на самоограничење и контролу својих нагона, човек превазилази природно као своју животну детерминанту и потврђује реалност културе као начин свог социјалног и духовног постојања. У тој реалности он је, мењајући природу, преобликовао и себе и створио једну другу природу, према којој је за њега постало природно да буде културан. Онтолошки утемељен у тој својој другој природи, он је првенствено биће културе. С обзиром на чињеницу да култура, од латинског colere, значи узгајати, неговати, поштовати, евидентна је његова инвестиција у одређену датост у циљу њеног преобликовања, култивисања и усавршавања. У том процесу, сматра Јовановић, човек налази задовољство које добија посебно значење - задовољство у култури.

Спикерска интерпретација текста: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић