Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати текст Александра Милосављевића „О неким представама са репертоара босанскохерцеговачких театара”, написан поводом 58. МЕСС-а (Фестивала Малих и експерименталних сцена Сарајево), који ће се одржати од 29. септембра до 6. октобра.

Судбина МЕСС-а, као и нашег Стеријиног позорја, била је одређена политичким околностима везаним за распад Југославије, тако да је после рата у Босни и Херцеговини овај фестивал постао интернационални, а селекција се заснивала првенствено на одабиру најрепрезентативнијих европских и светских позоришних продукција. Избор представа је поверен селектору, а сада је то сарајевски редитељ Дино Мустафић, док је о одабиру домаћих представа одлучивао селектор који није из Босне и Херцеговине, то јест потписник овог текста - Александар Милосављевић, који се оперделио за две продукције: Welcome Удружења „Контакт" из Сарајева, у режији Нермина Хамзагића, и Краљ Лир Вилијема Шекспира, коју је у сарајевском Народном позоришту режирао гост из Словеније Диего де Бреа.

Представа Welcome бави се једном од најчешћих тема која данас преокупира театре Босне и Херцеговине, дакле, преиспитује друштвену стварност пресудно обележену траумама рата с краја прошлог века, али и драматичним последицама актуелне глобализације. Но, за разлику од осталих продукција, представа Удружења „Контакт" се овом темом бави креирајући простор сценске игре у којем се сустичу и непрестано преплићу две муке - некадашња босанскохерцеговачка, исељеничка, емигрантска, с једне, и имигрантска, избегличка, с друге стране. Суптилност поигравања сценским простором, маестралност глумаца који су у необичним условима, деликатно и нежно разигравали причу, квалитети су ове представе због којих је треба приказати на МЕСС-у.

Од друштвене и политичке драме редитељ сарајевског Краља Лира, Диего де Бреа, постепено води Шекспирову причу до породичне и најинтимније трагедије некадашњег владара, а сада краља без круне и трона, који је самог себе поразио, те унесрећеног оца који се одрекао не само власти но и сопствене ћерке. У намерно оскудној сценографији, ова представа сведеним средствима и пажљиво бираним поступцима отвара просторе за промишљања о одговорности која се тиче свести о функционисању колектива (породице, друштва, државе), о самоћи која води у лудило, о старости и немоћи (политичкој, владарској, али и личној) и, напосе, готово бекетовски, о суочавању са смрћу и нестајањем.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи