Музика вива

Мартинов је рођен 1946. године у Москви и важи се једног од важних представника минималистичке струје руске савремене музике. Испрва је учио клавир, да би потом уписао Москвски конзерваторијум где је студирао композицију у класи Николаја Сидељникова, дипломиравши 1971. године. У својим раним делима из студентског периода Мартинов је користио дванесттонски систем и серијалну технику. Године 1973. добио је посао у Електронском студију при музеју Александра Скрјабина у Москви. Овај студио је у контексту Совјетског Савеза имао исто значење као и Електронски студио Келнског радија, Же-Ер-Ем у Паризу, или Електронски студио Радио Београда код нас. Он је омогућио совјетским аванградним музичарима попут Софије Губајдулине, Алфреда Шниткеа или Едисона Денисова простор за експеримент и размену искуства.

Мартинов је у оквиру студија оформио групу Бумеранг, за коју је написао рок оперу „Серафимске визије Светог Фрање Асишког". Концептуално спајање религиозне инспирације различитих култура и ритуалних пракси остаће карактеристика његовог опуса до данашњих дана. Посебно, јер се у то доба упустио и у озбиљна етномузиколошка истраживања са посебним фокусом на традиционалну музику кавкаских народа, Таџикистана и других мањина тадашњег Совјетског Савеза. Такође, Мартинов је уписао и теологију и посветио се истраживању руске црвкене музике, али и европске средњовековне и ренесансе музике. Инспирисан минималистичким композицијама аутора из совјетског клутурног круга, али и карактеристикама средњовековног појања, Мартинов је створио своју карактеристичну верзију музичког минимализма.

Почетком осмадесетих постао је професор на Академији Тројице - Сергијева лавра, најважнијег руског православног манастира. У наредном периоду писао је богослужбену музику, али и дела духовног карактера у којима се огледа његов карактеристични тип минимализма. Од двехиљадитих на овамо, музика Владимира Мартинова постаје све заступљенија на западу, посебно заслугом Гидона Кремера и квартета Кронос. Мартинов тренутно држи курс музичке антропологије на Државном универтзитету Ломоносов у Москви.

Уредница: Ксенија Стевановић