Стереорама: Џез панорама – Саксофониста Бен Вебстер

Бен Вебстер, Колмен Хоукинс и Лестер Јанг, према џез критичарима и публицистима, чине "Велику тројицу саксофониста".

Амерички саксофониста Бенџамин Френсис Вебстер, далеко познатији као Бен Вебстер, у џез музици је оставио неизбрисив траг, иако је живео само 64 године. Рођен је у Канзас Ситију 1909, где је и почео да свира виолину и клавир. Прве лекције из клавира му је пружио пијаниста Пит Џонсон који је живео у комшилуку. Релативно касно је, уз помоћ Бада Џонсона, тек у двадесетој години, научио да свира саксофон. Ангажовали су га за своје оркестре Расти Нелсон, Бланша Каловеј, Енди Керк, Бени Мотен, Бени Картер, Флечер Хендерсон и у неколико наврата Дјук Елингтон. Иако је одлично свирао клавир, са Елингтоном се разишао зато што није хтео да замењује клавиристу на концерту. Као саксофониста најпре је радио у оркестру породице Јанг, тако да је имао прилику да сарађује са добро знаним Лестером Јангом. Иако му је узор био Колмен Хоукинс, Вебстерова оригиналност лежи у његовом меком и треперавом тону. У брзом темпу уме да буде жесток, истичући храпавост звука граулом. Имао је изванредан осећај за тајминг. Снимио је преко седамдесет албума под својим именом или као сајдмен. Наступао је са малим саставима, са Артом Тејтумом, Оскаром Питерсоном, Тедијем Вилсоном, Ројем Елдриџом, а пратио је једно време и Били Холидеј. Норман Гренц га је ангажовао за свој антологијски JATR. У Европи је први пут наступао 1965. године. Тада се настанио у Лондону, одакле се наредне године преселио у Амстердам, а потом у Копенхаген, где је остао до краја живота. Умро је 1973. године.

У емисији ћемо се подсетити на неколико џез стандарда у извођењу Бена Вебстера и његових музичких колега; Еле Фицџералд, Арта Пепера, Били Холидеј, Колмена Хоукинса и Френка Синатре.

Аутор: Јадран Ерчић