субота, 04. авг 2018, 20:02

Оперска сезона Еурорадија 2017–2018

Гаетано Доницети: Марија Стјуарт

Снимак опере „Марија Стјуарт” Гаетана Доницетија, који вечерас можете да пратите, забележен је 19. јануара ове године у Театру ан дер Вин у Бечу. Главне улоге тумаче: Марлис Петерсен као Марија Стјуарт, Александра Дезорти као краљица Елизабета, Наталија Кавалек као Ана Кенеди, Норман Рајнхарт као Роберт, ерл од Лестера, Тобајас Гринхол као гроф Сесил и Штефан Черни као Талбот, ерл од Шрузберија. Хором Арнолд Шенберг и Симфонијским оркестром Аустријског радија ОРФ диригује Паоло Аривабени.

Ово дело припада такозваној тјудорској триологији италијанског композитора коју чине и опере Ана Болен и Роберт Деверо. Пошто је видео Шилеров комад на тему судбине шкотске краљице Марије Стјуарт, Доницети је одмах пожелео да га преточи у либрето, сарађујући са седамнаестогодишњим студентом права Ђузепом Бардаријем. Композитор и неискусни либретиста су покушали да све непријатне политичке делове Шилеровог комада изоставе, али су оставили снажни драмски сукоб између Марије Стјуарт и Краљице Елизабете у другом делу првог чина, који је касније постао камен спотицања како за извођаче, тако и за цензоре.

Наиме, Доницетијева омиљена примадона Ђузепина Ронци де Бењис је толико ушла у лик Марије Стјуарт, да је почела озбиљно да схвата реплике, препуне увреда, које јој је упутила Ана дел Сере, певајући улогу Елизабете Прве. Мешајући фикцију и стварност, две певачице су током пробе дошле у физички сукоб, али то ипак није угрозило рад на представи. Проблем је наступио када је после успешне претпремијере, у театру Сан Карло, напуљски краљ лично забранио извођење, како не би повредио осећања своје супруге која је била директан потомак Марије Стјуарт.

У међувремену, Марија Малибран се заинтересовала за оперу, инсистирајући да се дело прикаже у Скали, што се десило 30. децембра 1835. године. Ипак, на представи Малибран није хтела да прихвати цензорске промене текста чувене сцене сукоба, те је тиме допринела да се дело забрани у Милану. Прва обнова у XX веку је била у Бергаму 1958. године, али тек је откриће аутографа у Шведској, који се сматрао изгубљеним, довело до поставке аутентичне верзије, која се данас, посебно последњих година од како је улогу Марије Стјуарт певала Џојс ДиДонато, све чешће налази на светским оперским позорницама. Наиме, Марија Стјуарт је дело велике драмске снаге, одличног споја музике и драматургије, што даје јединствену могућност да два сопрана, односно лирско-колоратурни мецосопран попут ДиДонато у главним улогама прикажу све своје зреле глумачке и певачке способности, као и потпуно владање певачком техником која је потребна да би се ово дело успешно извело.

Уредница Ксенија Стевановић