Јанош Шпех и композитори хабзбуршке Мађарске

Две године млађи од Шпеха, Георг Ликл рођен је 1769. године у Доњој Аустрији. Након школовања у Бечу, Ликл је 1807. године начинио преокрет у свом раду, прихвативши место хоровође у Печују, те оставши у овом Мађарском граду до краја свог живота, 1843. године. Гудачки квартет број 3 у це-молу компонован је средином последње деценије XVIII века, а публикован 1797. године, те представља композиторово остварење из његовог бечког периода. Поред тога што демонстрира вештину тематског рада - пре свега развојем прегнантне прве теме првог става, али и начином на које се две теме финалног става укрштају у развојном делу - лагани став овог квартета оцењује се као један од врхунаца инспирације овог композитора.

Последњих осам година свог живота, од 1824. до 1836. године, Шпех је провео у Бечу, где је наставио да ради под патронатом мађарских аристократских породица, бавио се компоновањем, али и теоријом музике, пре свега припремајући немачки превод значајног трактата Антоњина Рејхе „о мелодији". У Гудачком квартету у Це-дуру, трећем из опуса 2 објављеном 1803. године у Бечу, јасно препознајемо рукопис Хајдновог ученика, како у првом ставу, где Шпех демонстрира суверено владање монотематским принципом, тако и у финалу, који обилује тренуцима хајдновског музичког хумора.

Гудачки квинтет у ге-молу Георга Друшецког, композитора који је од краја девете деценије XVIII века своју каријеру градио у Мађарској, показује склоност ка смелим хроматским хармонским прогресијама, што је нарочито видљиво у лаганом ставу, у облику варијација на Бе-А-Це-Ха тему, као и у епизодама финалног ронда.

Аутор емисије Срђан Атанасовски