Међународни Рострум композитора у Будимпешти 2018

Дело Паљење ватре естонске ауторке Татјане Козлове-Јоханес настало је 2015. године, а први пут изведено у оквиру фестивала Дани Естонске музике. Дело има својеврсан програмски каратер и подељено је у три фазе - прва носи назив Жудња, која се односи пре свега на жудњу за домом, потом Поверење, у којем се потцртава унутрашња мудрост у потрази за домом и напослетку Ватра, у којој се у нама пали ватра како се приближавамо светлима дома. Дело је инспирисано бестселером Жена која је трчала са вуковима - Митови и приче о архетипу дивље жене јунгијанске психоаналитичарке Кларисе Пинколе Естес, односно кратким одломком који гласи: „Василиса је дошла из шуме носећи лобању, са ватром која је горела из рупа на месту очију, носа и устију. Василиса носи пламен знања; она сада поседује тако појачана чула. Она може да чује, види, омирише и проба ствари, а истовремено она је стигла до свог сопства".

Композиција Студија тонске висине број 1 - контра виолина Матијаса Кранебитера била је део селекције Аустрије. У овом делу композитор истражује однос између живе електронике и солистичког инструмента, фокусирајући се првенствено на проблематику електронског фидбека и позивајући се на интерактивност искуства, на разумевање заједништва и конфликта, дидактичког реда и хетерогеног хаоса. Како то каже Кранебитер: „Резултат овог дела је утисак да машина вечито контролише човека, све већа усамљеност појединца у свету који је испуњен звуком, као да је у питању нека врста социолошке метафоре".

Дело Шрафура Ханеса Кершбаумера написана је за камерни оркестар и четврттонску хармонику. Аутор у композицији истражује идеју 'шрафуре' - вајања волумена уз помоћ густине линија, стварајући физички снажно дело које плени променама звучних маса, густина, трајања снажном гестуалношћу. Четврттонска хармоника даје особеност композицији својим специфичним фреквенцијама и присуством самог тела инструмента, тако да је општи утисак укрштање безбројних тањих и дебљих линија која испуњавању акустички простор.

Остварење Азади аустријске ауторке Јудит Унтерпертингер на лирски, али и промишљен начин указује на женску страну искуства - на тежње које нису грандиозне, потребу за слободом. Сам наслов указује на персијску реч за слободу, коју користе жене како би рекле да нису удате. Унтерпертингер је наиме посетила Иран два пута, и тамо је направили велики број теренских снимака које је користила у делу. Ови снимци се плету са деоницама виолине и блокфлауте, које су записане коришћењем не само класичног европског темперованог система, већ и употребом персијских лествица познатијих као дастгах.

Дело Док небеса не промене свој правац данског аутора Финура Карлсона је једна врста акустичког експеримента, односно акустичке илузије базиране на стално уздижућем глисанду који ствара ефекат бескрајног покрета нагоре. Овај покрет је прекинут цитатом песме Џона Дауленда Време стоји мирно, који се мења и дисторзира са сваком појавом.