Антологија српске музике

Рођен у Београду 1923. године у породици музичара, Василије Мокрањац је на Музичкој академији дипломирао клавир 1948. године у класи Емила Хајека, а три године касније и композицију код професора Станојла Рајичића. Педагошки рад овог уметника везан је за музичке школе Јосиф Маринковић и Мокрањац, а већ 1956. године Василије Мокрањац је постао професор композиције на Музичкој академији. Године 1967. одликован је Октобарском наградом града Београда, а исте године је постао и дописни члан Српске академије наука и уметности.

У емисији Антологија српске музике представићемо Мокрањчеву Сонату за виолину и клавир у ге молу из 1952. године, у извођењу дуа Бранко Пајевић - Андреја Прегер, као и Другу симфонију ин Еф у интерпретацији Београдске филхармоније под управом Живојина Здравковића.

У Сонати за виолину и клавир у ге молу до изражаја долазе интензиван лирски патос и тражење националног израза, као карактеристике раног Мокрањчевог стваралаштва. Мокрањац, и сам пијаниста, у овој сонати клавиру je поверио сложену улогу, док је виолина искоришћена претежно као носилац кантилене. Дело су премијерно извеле Марија Михаиловић и Олга Михаиловић 10. јануара 1955. године.

Друга симфонија ин Еф премијерно је представљена на таласима Радио Београда 1. априла 1966. године, а потом је 7. новембра исте године изведена на концерту одржаном у оквиру Фестивала југословенске музике на радију, када је Београдском филхармонијом дириговао Живојин Здравковић.

Емисију уређује Ирина Максимовић