Јанош Шпех и композитори хабзбуршке Мађарске

Јанош Шпех је од 1804. године живео у Пешти и Будиму, радећи пре свега као учитељ клавира, а међу његовим меценама издвајао се барон Јожеф Подманички, који му је омогућио многе поруџбине. Од 1810. године Шпех је међу своје мецене убрајао и надвојводу Рудолфа, а управо су у архиви овог аустријског племића сачуване многе необјављене Шпехове композиције. Од 1812. године Јанош Шпех је радио као диригент немачког градског позоришта у Пешти, где су такође извођене његове опере на немачком језику. У периоду од 1816. до 1818. године боравио је у Паризу, у служби барона Подманичког, и тамо је такође био активан у музичком животу, компонујући и објављујући песме, клавирска трија и гудачке квартете. Након повратка у Пешту, Шпех је наставио да пише и објављује песме, овог пута на мађарском, што су уједно прве песме на мађарском језику у историји уметничке музике. У оквиру његовог опуса Издваја се бравурозна песма „Љубавна усхићеност", писана на текст Теодора Кернера, у којој композитор вешто користи нијансирања у темпу у садејству са ефектним фактурама клавирске деонице како би осликао узбуђење љубавника.

Опус Шпеховог учитеља, Јозефа Хајдна, такође обилује остварењима у жанру песме, иако она често привлаче мање пажње од симфонија и гудачких квартета, на којима почива репутација овог композитора. Хајдн је прве две збирке песама на немачком језику објавио 1781. и 1784. године, а свој опус употпунио је током боравка у Лондону, 1794. и 1795. године, збиркама на енглеском језику. Песме на немачком језику Хајдн је писао у време своје службе на двору мађарског племића Естерхазија. Иако једноставне, релативно кратке и строфичне, при чему клавирска деоница неретко прати и удваја деоницу гласа, у њима Хајдн развија широку лепезу расположења и користи суптилна ритмичка и формална средстава за брилијантно разумевање текста.

Аутор емисије Срђан Атанасовски