Јанош Шпех и композитори хабзбуршке Мађарске

У трећој емисији циклуса о композиторима активним у хабзбуршкој Мађарској слушаћете гудачке квартете и партите Франца Кромера и Јаноша Шпеха.

Рођен 1767. године, Јанош Шпех је своју каријеру започео сразмерно касно, када је са 27 година окончао студије музике под менторством Јозефа Хајдна. Жанровски профил његових првих опуса креће се добро утабаним стопама композитора бечке школе: реч је делима намењеним камерном, те кућном музицирању, попут клавирских трија, виолинских и клавирских соната. Његов други опус, публикован 1803. године, представља збирку гудачких квартета која је била посвећена мађарском грофу и државнику Ференцу Јожефу Кохарију. Шпехови гудачки квартети откривају композитора већ зрелог израза који умешно влада стилским средствима бечке школе. Као најамбициознији квартет у збирци издваја се други, у Ес-дуру, у коме пратимо доследну употребу полифоних фактура, тематског развоја на нивоу циклуса и пажљиво профилисаних кантабиле тема. Посебну пажњу привлачи лагани andante, коме је намењено место трећег става, након менуета. Након варљиво наивне лирске теме, Шпех се упушта у изразито сложен тонални план и кроз њега се креће не штедећи динамичке и драматске музичке ефекте.

Франц Кромер је на прелазу из XVIII у XIX век био један од најистакнутијих композитора бечке школе, а степен у коме су његова композициона решења имала утицаја на млађе савременике још увек није до краја истражен. Девет година старији од Шпеха, рођен је у Каменицама у Чешкој, а у Беч се преселио 1785. године. Иако се највећи део Кромерове каријере везује за хабзбуршку престоницу, скоро читаву деценију Кромер је радио у Мађарској: најпре је, већ 1786. године, прихватио положај виолинисте, а затим и директора музике, у аристократском оркестру у мађарском граду Шимонтроњи, а затим је радио као капелмајстор у Печују и био у служби још неколицине угарских аристократских породица. Композиције за ансамбле дувачких инструмената, познате и као партите, серенаде, или Harmoniemusik, биле су карактеристичне за хабзбуршку музичку традицију и изразито популарне у аристократским домовима који су могли да окупе ансамбл неопходан за њихово извођење.

Аутор емисије Срђан Атанасовски



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво