Токови поезије

Лидија Дедуш: песме

У емисији ТОКОВИ ПОЕЗИЈЕ од понедељка до петка можете слушати стихове победника конкурса 12/19 који организује издавачка кућа Трећи Трг из Београда. У трећој емисији овог циклуса представићемо поезију Лидије Дедуш, у избору Срђана Гагића.

Од 2016. године, у склопу Београдског фестивала поезије и књиге „Тргни се! Поезија!", Издавачка кућа Трећи Трг покренула је нову песничку библиотеку под називом 12/19. Замишљена као конкурсна едиција, у карактеристичној опреми и специфичног и препознатљивог визуелног идентитета, библиотека окупља ауторе и ауторке млађе и средње генерације, уважавајући поетичку хетерогеност песничке сцене. Од ове године библиотека 12/19 отворена је и за ауторе који пишу поезију на свим језицима са којих није потребан превод на српски језик, а у сусрет 12. Београдском фестивалу поезије и књиге, представљена је поезија овогодишњих победника конкурса, чије ће збирке бити промовисане у октобру на Београдском сајму књига.

Лидија Дедуш рођена је 1977. године у Бањалуци, а живи у Вараждину, у Хрватској. Поезија јој је објављивана у часописима Тема, Либра либера, Фантом слободе, Агон, Стране, Критична маса, Београдски књижевни гласник, Ајфелов мост, Афирматор, Књигомат. Године 2016. била је финалисткиња регионалног наградног конкурса „Вранац" књижаре Карвер за кратку причу, а 2017. финалисткиња такмичења за награду „Пост скриптум - књижевност на друштвеним мрежама". Уврштена је у антологију Ово није дом (песникиње о миграцији), коју су приредиле Јелена Анђеловска и Витомирка Требовац. Песме су јој преведене на енглески језик и објављене у часопису Europe Now Универзитета Колумбија у Њујорку. Рукопис збирке Апатриди и остале чудне личности награђен је на трећем наградном конкурсу Београдског фестивала поезије и књиге.

Како коментарише Срђан Гагић, прву песничку збирку Лидије Дедуш обликује осећање бездомности, суштинског неприпадања географији и заједницама, као и потреба да се поново успостави изгубљени идентитет. Путујући у сећањима кроз време од носталгичних пробљесака боље прошлости, преко трауматичног искуства деведесетих, све до садашњости, лирска јунакиња ове поезије, истовремено духовито и сетно, покушава да успостави уточиште и дом. „Са својим човјеком", како сама каже, настоји да испланира живот који сада и овде није могуће планирати. У овој поезији део себе пронаћи ће сви они који понекад, кад се пробуде, помисле како ово вероватно и није дом, а потом, ипак, настављају своје свакодневне животне борбе.

Стихове чита Марица Милчановић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво