Георг Фридрих Хендл: Јефта

Ово дело је последњи Хендлов ораторијум на енглеском језику, а премијерно је изведен 26. фебурара 1752. у Лондону. Радња је преузета из библијске епизоде која се налази у књизи Судија у Старом Завету. Пре него што ће повести израелску војску у рат против Амонита, Јефта даје брзоплети завет. Он обећева Богу да ће му, уколико победи, жртвовати прво биће које буде сусрео на повратку. Испоставља се да је то његова ћерка која је кренула да поздрави свог оца. Како Јефта не може да погази сопствену реч дату Богу, његова ћерка га моли да извршење одгоди за два месеца, током којих она одлази у планину како би оплакала своју судбину. У Библији се каже да су после тога Израелке одлазиле сваке године четири дана да тугују за Јефтином ћерком.

Ова епизода великог сентименталног набоја, је пре Хендла нашла своје музичко тумачење у латинском ораторијуму који је Ђакомо Карисими написао 1649. године. У овом делу старији аутор је остао веран библијском тексту, те је дијалог између Јефте и његове неименоване ћерке остао врло рудиментаран. Потом је Мишел Пињоле де Монтеклер 1732. године у Краљевској музичкој академији у Паризу поставио оперу истоименог сижеа, где је Јефтина ћерка добила име Ифиза, што ће преузети и Хендл. У причу су уведени бројни ликови, који се не помињу у Библији, а сам крај је у складу са конвенцијама барокне опере добио своје срећно разрешење кроз божанску интервенцију која ће поштедети Ифизин живот.

У Хендловом ораторијуму Јефта примећујемо синтезу ова двa модела, уз развијање сопстевних замисли. Као у Монтеклеровој опери радње се одвија око четворо протагониста: Јефте, његове ћерке Ифизе и супруге Сторге, као и младог војсковође Хамора - Ифизиног вереника. Поред њих ту су и Јефтин полубрат, Зебул и персонификација Анђела.

Уредница емисије Ксенија Стевановић