Елен Федер: Шта можемо да научимо од лекара? (4)

Према ауторкином мишљењу, уместо да се питамо на који би начин филозофија могла да одигра кључну улогу у промени постојећих медицинских стандарда неге, филозофско промишљање требало би, заправо, да покаже колико је етичко резоновање одговорно за промене које су се већ догодиле у овој области током последње две деценије. Наиме, важан аргумент за хируршко обликовање гениталија и приписивање пола у најранијем детињству заснива се на уверењу да се операције „нормализације" атипичних гениталија врше у најбољем интересу деце и родитеља и да доприносе њиховом бољем међусобном повезивању. Федер, међутим, истиче да су не само везе између родитеља и деце, него и везе између лекара, деце и њихових родитеља прожете међузависношћу, тј. да родитељи обликујући своју децу и сами бивају обликовани чином родитељства, као што и лекари својим делањем утичу на конструисање реалности за своје пацијенте и њихове родитеље, али и за себе и друге припаднике своје професије. На основу тога поставља се захтев за другачијом врстом етичког ангажмана, у којем признање и прихватање различитости постаје од суштинског значаја за морално резоновање. Речима Елен Федер: „ Атипична полна анатомија не представља некакву посебну различитост, већ једну обичну карактеристику људске врсте. Као и већина људских појава, она није чиста, нити је уредна, а није ни једноставна, али је битна мера отеловљене рањивости коју имамо обавезу да штитимо. У признавању и прихватању вредности наше несавршености леже темељи за стално промишљање које представља услов нашег развитка и напретка."

Текст је преузет из ауторкине књиге Making Sense of Intersex: Changing Ethical Perspectives in Biomedicine, која је објављена 2014. у издању Индиана јуниверзити преса.
Превод с енглеског: Милица Јеремић
Уредник: Предраг Шарчевић