Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У филму Зашто је полудео господин Р? Фасбиндер и Фенглер су се бавили последицама привредног бума Западне Немачке средином педесетих година двадесетог века. Главни јунак је узоран немачки грађанин и савестан службеник који предано ради и машта о заслуженом унапређeњу, али захваљујући општем друштвеном амбијенту све више губи способност да комуницира са својим окружењем. Међутим, када унапређење изостане, Господин Р ће фрустриран неуспехом побити своју породицу и на кају починити самоубиство. Данас, безмало пола века после Фасбиндеровог и Фенглеровог филма, Бобо Јелчић, редитељ из Загреба, враћа се у Југословенском драмском позоришту овој теми, али је контекстуализује на посве другачији начин. Наиме, јунак је делимично измештен у ово данашње, таранзиционо друштво у којем се и те како запажа наизглед неразумно понашање људи-машина који попут аутомата обављају своје радне задатке, привидно испуњавајући своју социјалну функцију сведену на прокламоване потребе друштва. Јелчићев Гоподин Р је заточеник живота који, налик свом филмском претходнику, живи као робот - искључиво је усредсређен на посао у канцеларији, где практично реализује комплетан властити живот; фокусиран је на испуњавање конкретних пословних задатака, а са женом и дететом разговара само формално.

Како пише Александар Милосављевић, ми не знамо поуздано где и када се дешава главни ток радњe ове представе: у Немачкој на прелазу из шездесетих у седамдесете године прошлог века, или у некој од данашњих транзиционих држава постјугословенске ере, али смо у оба случаја сведоци истоветног процеса растакања унутрашњег универзума главног јунака, његове дезоријентисаности, распада система вредности. Поступак театрализације Јелчићу отвара простор и за исказивање нарочите врсте духовитости, но она овде, вазда одмерена, неће - на црти данас принудне комерцијализације безмало сваког позоришног садржаја - бити уступак гледаоцу, него постаје замајац специфичног глумачког разигравања. Зашто је полудео господин Р? је одлична и узбудљива представа која на самом крају изразито суморне позоришне сезоне, у којој је овдашњи театар махом смалаксавао, провоцира наду да за наше позориште ипак има будућности.

Уредница емисије Тања Мијовић.