Снежанa Веснић: Филозофија и естетика архитектонског концепта

Никада се веза између архитектуре, уметности и филозофије, није доводила у питање, али двадесети је век, у том погледу, отишао наjдаље, толико да се чини како сваки велики архитекта, данас, мора бити у исто време и филозоф, као што ни филозоф не може добро да филозофира (што је, уосталом, предлажући и изводећи пројекат „архитектонике чистога ума" знао још Кант) уколико се не суочи с архитектуром. У својој студији „Филозофија и естетика архитектонског концепта: објект стварности и објект илузије", Снежана Веснић најдиректније оптерећује спој архитектуре и филозофије. Отуд у поглављу „Пирамида и сан", опкорачујући наслеђене појмовне супротности (пријатељ-непријатељ, конструкција-деконструкција, традиција-авангарда итд.), показује како архитектонску, тако и филозофску везу пирамиде и лавиринта поигравајући се још једним паром супротности: стварност-илузија. У поглављу „Морфогенеза хаоса" бави се појмом пројекта (шта је то што се пројектује? идеја, замисао, или нешто треће?), у поглављу „Жеља за формом" етимологијом, значењем и функцијом појма форме, те њеним преображајима у архитектури, у поглављу „Геометрија концепта" појмом пројекције (који се делом поклапа с пројектом, али делом и не), да би се у богатом поглављу „Деконструкција интуиције" поиграла и самим појмом појма.

Уредник Иван Миленковић
Чита Марица Милчановић

(насловна слика: архитекта Бернард Чуми)