Јанош Шпех и композитори хабзбуршке Мађарске

Иако се историја музике у Хабзбуршкој монархији у доба класицизма углавном сагледава из перспективе Беча као примарног музичког центра, богати градови угарске круне, попут престоног Пожуна - данашње Братиславе, Будима и Пеште, али и резиденције имућног угарског племства, попут дворца у Естерхази, пружали су композиторима активним у монархији прилику за стабилне изворе прихода и завидна намештења. Поред тога, композитори периода класицизма су са далеко већом лакоћом прелазили језичке и националне границе које данас секу простор некадашње Хабзбуршке монархије.

Прошле године обележен је 250. јубилеј рођења мађарског композитора Јаноша Шпеха, који је рођен у Братислави, у децембру 1767. године, а највећи део своје каријере провео је у Будиму, Пешти и Бечу. Запажена је његова збирка три квартета опус 2 коју је објавио 1802. године. Смели наступ композитора огледа се у избору тоналитета ге-мола за први квартет у збирци, карактеристичног за такозвани „Sturm und Drang" израз бечке школе, али и у прегнантном унисоном мотиву којим започиње своју збирку. Шпех суверено влада техником мотивског рада, као и поступцима грађења музичких изненађења, у чему препознајемо утицај његовог учитеља, Јозефа Хајдна.

Рођен 1745. на западу Чешке, Георг Друшецки градио је каријеру најпре као музичар у војној служби, а затим у Аустрији, у Линцу и Бечу. Од краја девете деценије XВИИИ века Друшецки је радио у Мађарској, и то најпре као капелмајстор грофа Грасалковича у Братислави, затим на поседу кардинала Батањија у Рехницу, и коначно као музички управник и композитор дувачког ансамбла у Будиму који је радио под патронатом надвојводе Јозефа Антона Јохана. Идиом Друшецког плени колористичким ефектма и смелим и наглим хармонским прогресијама, а поједини ставови сведоче и о утицају фолклора.

Као и Шпех, једанаест година млађи Јохан Непомук Хумел био је ученик Јозефа Хајдна. Иако ће доције изградити каријеру пијанисте-виртуоза, једно од његових првих намештења било је управо на Хајднову препоруку, којег је заменио у служби мађарске аристократске породице Естерхази, у истоименом дворцу. Управо из овог периода потиче његова збирка гудачких квартета опус 30, компонована око 1804. године, која представља оригиналан допринос бечкој школи гудачког квартета, са посебно развијеним контрапунктским поступцима. Први квартет из ове збирке, у Це-дуру, може се тумачити и као одговор на нове домете жанра достигнуте Бетовеновим опусом 18.

Срђан Атанасовски