Међународни Рострум композитора у Будимпешти 2018

Дело Пшибилског носи назив Фонтана љубави ни према коме: Омаж Пазолинију и инспирисано је стиховима песме италијанског писца и филмског редитеља. Како то каже пољски композитор, Пазолинијева поезија је истовремено нежна и окрутна, религиозна и антирелигиозна, политична и аполитична. И додаје: „она ме никада не оставља равнодушним и сваки пут ме дирне. Текст ове песме се не појављује у композицији. Он носи индикацију свеукупне атмосфере и начина на који треба да се посматра дело. Саксофон усклађује са другим солистичким инструментима у оркестру који су груписани тако да буду једни уз друге. А то су: позитив, челеста и харфа. Дечачки сопран се појављује на самом крају композиције, доносећи катарзични тренутак нежношћу свог гласа. Дело је написано и посвећено његовим извођачима - саксофонисткињи Алини Млечко, Јозефу Бјеганском, дечачком сопрану и Националном симфонијском оркестру Пољског радија под управом Хозеа Марије Флоренсија", завршава Пшибилски.

У музичком смислу, пред нама је композиција великих уметничких амбиција, врло самоувереног израза и завидне техничке ерудиције. Деоница саксофона је развијена, а инструмент све време дијалогизира, изводи фигуре и креће се по целом свом опсегу. На самом крају дечји глас и саксофон чине врло ефектан преплет звучних боја. Дете на крају пева глисандо на горе, попут нежне сирене, тако да сам крај композиције протиче у мирној и деликатној атмосфери евокације и одзвука.

У емисији ћете чути и дело француског представника на овогодишњем Међународном Роструму композитора у Будимпешти. То је Клавирски концерт Жан-Фредерика Небиржеа, који је избаран међу препоручена дела ове манифестације. Небирже иначе делује и као врло успешан пијаниста који је завршио Париски конзварваторијум са највишим оценама у области оргуља, клавира и композиције. Усавршавао се на Конзерваторијуму у Женеви код Мишела Жарела и Луја Наона, а у делима која пише се пре свега истражује однос између тембралне игре и оркестрационих могућности. Као композитор до сада је писао поруџбине за Бостонски симфонијски оркестар, Гирцених оркестар из Келна, за Филхармонијски оркестар Француског радија, а као пијаниста најчешће изводи дела својих колега попут Филипа Манурија или Бруна Мантованија.

У делу које ћете чути Нeбирже показује велику бригу за колористичке валере, стапања и претапања, користећи само више регистре клавира, и третирајући његов однос са остатком оркестра на начин својеврсног савременог кончерта гроса у непрекинутом и стално израстајућем дијалогизирању.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић