Доминик Џејнс: Оскар Вајлд, содомија и ментална болест у позновикторијанској Енглеској

Годину дана после објављивања Слике Доријана Греја (1890), Оскар Вајлд се упознао са лордом Алфредом Дагласом са којим је започео љубавну везу и спознао сопствену хомосексуланост. У то време постаје алкохоличар, његова слава почиње да бледи, а 1895. бива кажњен принудним радом у трајању од две године због „озбиљне непристојности", при чему је правна претпоствака осуде била да је сваки хомосексулани чин покушај да се изврши „содомија". Закон тако није препознавао хомосексуалце, већ само појединачне чинове, а „одбрана лудила" формализована је Законом о душевно обнолелим криминалцима из 1800. године, чији је кључни текст био: „Мора се јасно доказати да је у време извршења дела оптужена страна делала под таквим оштећењем разума, због менталне болести, као да не зна природу и квалитет чина којем приступа; или, ако јесте знала, ипак није била свесна да ради нешто лоше".

Доминик Џејнс у овом тексту контекстуализује Вајлдово разумевање сопственог менталног стања 1896. и његов однос према властитој сексуалној историји тако што испитује сачуване медицинске извештаје о мушкарцима који нису проглашени кривима за содомију, с образложењем да болују од неизлечиве болести, те стога нису послати у затвор већ у Бродмур или Витлејемску болницу. Затим се разматра Вајлдово сведочење и званична реакција на њега, у односу на случајеве који су били класификовани као болесни након извршења „неприродних чинова". Најзад, детаљно се испитују и белешке о случају Џона Гочера, који је такође боравио у Бродмуру. Ови случајеви нуде необична и потресна сведочанства о личним осећањима, која нам омогућују да проценимо не само потезе правног и медицинског система контроле и класификације, већ и личне самоконструкције и емоционалне одговоре људи за које се веровало да упражњавају оно што је већина сматрала одвратним сексуалним понашањем.

Текст, преузезт из првог броја часописа Journal of the History of Sexuality за 2014. годину, превела је с енглеском Мирјана Стефановић.

Читала је Марица Милчановић.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.