Уметност интепретације – Генадиј Рождественски

Вечерашњу емисију посвећујемо сећању на руског диригента Генадија Рождественског који је преминуо 16. јуна у 88. години живота. Чућете снимак Десете и Петнаесте симфоније Дмитрија Шостаковича које је овај уметник заједно са оркестром Државне капеле из Дрездена извео на концерту у Семперопери 22. јуна прошле године у оквиру Интернционалних Шостаковичевих дана у Горишу.

Виталан и уметнички радознао до последњег тренутка, Рождественски је био један од нацењенијих диригената руске школе који је годинама публци нудио самосвојна, убедљива, али каткад и ексцентрична читања партитура. Рождественски је добитник Седме интернационалне награде „Шостакович" коју додељује Државна капела из Дрездена и у овом својству је прошле године и отворио Шостаковичев фестивал. Руски диригент се готово цео живот бави Шостаковичевим опусом, тако да су и његова тумачења критички изузетно цењена. Немачка критика је дала позитивну оцену и приметила чисто одушевљење публике која је присуствала концерту у Семперопери. У сваком погледу Рождественски је успео да у потпуности ангажује како оркестар, тако и сопствену креативну снагу, како би што прецизније, али и што експресивније дочарао Шостаковичеву визију.

Генадиј Рождественски је рођен у Москви 1931. године у уметничкој породици. Његов отац је био познати диригент и педагог Николај Аносов, а мајка сопран Наталија Рождественскаја, чије је презиме узео како би избегао оптужбе за непотизам. Ипак студирао је дириговање у класи свог оца на Московском конзерваторијуму, а клавир је завршио у класи пијанисте Лава Оборина. Већ са двадесет година дириговао је Крцка орашчића у Баљшој театру што се прочуло по музичком свету, успоставивши дугогодишњу сарадњу диригента са овом инситуцијом. Рождественски је био на месту шефа диригента Баљшоја између 1964. и 1970. године, а 2000. је постављен и за музичког директора. Такође, налазио се на месту шефа Симфонијског оркестра Московског радија, а први је совјетски диригент који је постављен на место шефа диригента Би-Би-Сијевог симфонијског оркестра, Бечког симфонијског оркестра и Краљевске филхармоније из Стокхолма. Роџественски је заслужан за премијере дела совјетских композитора његове генерације попут Сунца Инка Едисона Денисова или симфоније Stimmen... Verstummen Софије Губајдулине, као и Симфонија број 1, 8, и 9 Алфреда Шниткеа, са којим је тесно сарађивао и који му је посветио око четрдесет дела. Рождественски иза себе има изузетно обиму дискографију и спада у ред диригената са највећим бројем снимака. У цифрама то значи да је направио четири стотине записа на којима се налази преко 786 различитих дела. Све ово указује нам на изузетну радозналост и живи дух који је красио овог уметника, чије интерпретације иако каткад критиковане због уметничких слобода, никада нису оставиле слушаоце равнодушним.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво