Уметност интепретације – Генадиј Рождественски

Виталан и уметнички радознао до последњег тренутка, Рождественски је био један од нацењенијих диригената руске школе који је годинама публци нудио самосвојна, убедљива, али каткад и ексцентрична читања партитура. Рождественски је добитник Седме интернационалне награде „Шостакович" коју додељује Државна капела из Дрездена и у овом својству је прошле године и отворио Шостаковичев фестивал. Руски диригент се готово цео живот бави Шостаковичевим опусом, тако да су и његова тумачења критички изузетно цењена. Немачка критика је дала позитивну оцену и приметила чисто одушевљење публике која је присуствала концерту у Семперопери. У сваком погледу Рождественски је успео да у потпуности ангажује како оркестар, тако и сопствену креативну снагу, како би што прецизније, али и што експресивније дочарао Шостаковичеву визију.

Генадиј Рождественски је рођен у Москви 1931. године у уметничкој породици. Његов отац је био познати диригент и педагог Николај Аносов, а мајка сопран Наталија Рождественскаја, чије је презиме узео како би избегао оптужбе за непотизам. Ипак студирао је дириговање у класи свог оца на Московском конзерваторијуму, а клавир је завршио у класи пијанисте Лава Оборина. Већ са двадесет година дириговао је Крцка орашчића у Баљшој театру што се прочуло по музичком свету, успоставивши дугогодишњу сарадњу диригента са овом инситуцијом. Рождественски је био на месту шефа диригента Баљшоја између 1964. и 1970. године, а 2000. је постављен и за музичког директора. Такође, налазио се на месту шефа Симфонијског оркестра Московског радија, а први је совјетски диригент који је постављен на место шефа диригента Би-Би-Сијевог симфонијског оркестра, Бечког симфонијског оркестра и Краљевске филхармоније из Стокхолма. Роџественски је заслужан за премијере дела совјетских композитора његове генерације попут Сунца Инка Едисона Денисова или симфоније Stimmen... Verstummen Софије Губајдулине, као и Симфонија број 1, 8, и 9 Алфреда Шниткеа, са којим је тесно сарађивао и који му је посветио око четрдесет дела. Рождественски иза себе има изузетно обиму дискографију и спада у ред диригената са највећим бројем снимака. У цифрама то значи да је направио четири стотине записа на којима се налази преко 786 различитих дела. Све ово указује нам на изузетну радозналост и живи дух који је красио овог уметника, чије интерпретације иако каткад критиковане због уметничких слобода, никада нису оставиле слушаоце равнодушним.

Уредница Ксенија Стевановић