Жак Деридa: Форма и хтети рећи

„Форма и хтети рећи" један је од славних „раних радова" Жака Дериде у којем француски филозоф са запањујућом свежином тумачи 124. параграф „Идеја за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију" Едмунда Хусерла. Главни појмови ове студије су „смисао", „значење" и „изражавање", при чему Дерида нуди другачији превод од уобичајеног за немачки глагол „bedeuten" (значити) и именицу „Bedeutung" (значење). За реч „значење" Дерида нуди - за француски језик схватљиво, али необично - „le vouloir-dire". Тај језички маневар много је више од пуке досетке, или ексцентричности. Наиме, према традиционалном схватању које, делимично, преузима и Хусерл, значење је тек један од слојева изражавања, при чему би темељни слој, заправо, био оно неизражено (мисао, мишљење). Када мислимо ми се (још увек) не изражавамо. Са изражавањем (мисли, односно темељног слоја), односно с говором, с језиком, сусрећемо се са проблемом значења, то јест са оним-што-се-хоће-рећи („le vouloir-dire"), те отуд, када не разумемо шта је саговорник рекао, питање: појасни шта си хтео да кажеш? Али то питање можемо да поставимо ако је наш саговорниј присутан, ако је, овде и сада - ту, пред нама, ако га чујемо. Како ћемо, међутим, доћи до истине текста ако аутор текста, као што је најчешће случај, није ту, односно ако није више жив? Аристотела, на пример, не можемо да позовемо да нам протумачи шта је, заправо, хтео да каже својим текстовима. Ако се, према традиционалном схватању значења, истина изреченог, дакле истина онога-што-се-хоће-рећи, налази у мислима аутора, а не у ономе што је рекао, Дерида преокреће перспективу и пита се није ли истина управо у ономе реченом, јер мисао постоји само као изречена, односно изражена? И даље - ако је томе већ тако - аутор не може бити онај који држи истину свога израза, у мислима, као тајни свети Грал, већ до истине текста долазимо само тумачењем, а аутор је, у том случају, само један од могућих тумача чије тумачење нема, унапред, никаву предност у односу на друга тумечења.

Овакве замисли довеле су до револуције у тумачењу текста, а теоријске, практичне и политичке последице оваквог преокрета далекосежно су измениле филозофски крајолик. Текст „Форма и хтети рећи" једна је од првих назнака тог великог (тектонско-филозофског) покрета.

Уредник Иван Миленковић