Нова дискографија – Бери Даглас свира Шуберта

Даглас је једно од великих имена светске пијанистичке сцене, чија генеалогија сеже, с једне стране, до Артура Шнабела и Теодора Лешетицког, а с друге, до Емила фон Зауера и Франца Листа. Према речима музиколога Стефана Цветковића, „Бери Даглас се перципира као пијаниста који у својој поетици сједињује различите извођачке традиције. Афирмацију је започео учешћима на великим међународним пијанистичким такмичењима, на којима је током осамдесетих година прошлог века остварио запажене резултате. Године 1985. освојио је бронзану медаљу на такмичењу Вана Клајбурна у Тексасу, а потом су уследиле убедљиве победе на међународном такмичењу у Сантандеру, као и на конкурсу Чајковски у Москви 1986. године. На овом такмичењу Даглас се истакао као први странац који је на њему тријумфовао још од Вана Клајбурна. Дискографску каријеру започео је 1990. године за Ер-Си-Еј Сликама са изложбе Модеста Мусоргског, а до данас је, осим за овог издавача, остварио већи број снимака и за Наксос, Шендоуз и Филипс. На датим албумима оставио је записе углавном сонатних циклуса и великих концертних дела романтичара и композитора раног XX века, у првом реду остварења Лудвига ван Бетовена, Франца Листа, Петра Чајковског, Сергеја Рахмањинова и Сергеја Прокофјева".

Године 2014, Даглас је у сарадњи са дискографском кућом Шендоуз, започео подухват објављивања комплетних дела за клавир Франца Шуберта. За свој трећи компакт-диск из ове серије пијаниста је одабрао Клавирску сонату број 19 у це молу, шест Музичких момената и два Листова аранжмана песама Буди ми поздрављена и Певати на води. Овај разноврстан програм показује разнолика Шубертова лица - једно, у којем препознајемо класичну сонатну традицију, онакву какву ју је утемељио Бетовен, затим композитора малих форми карактеристичих за романтичарску епоху, и на крају, једног од највећих композитора лида у 19. веку.