Музеј звука

Литургијска драма „Пут у Емаус“ из 12. века у интерпретацији ансамбла Органум под управом Марсела Переса.

Литургијска драма је била једна од омиљених средњовековних форми, будући да су у њој биле спојене речи, музика и физички, сценски приказ дешавања. Ови драмски призори, који су извођени у црквама као део мисног обреда, у дијалошкој форми су обрађивали теме или приказивали ликове из Светог писма или из легенда о свецима. Пут у Емаус, односно Officium Peregrinorum, како гласи назив ове литургијске драме, настао је у Нормандији крајем 11. века, а верзија коју ћете вечерас слушати потиче са Сицилије, где је током владавине Руђера II извођена у катедрали у Палерму.

Ова драма је најчешће извођена при крају Вечерашње службе на Ускрс, и блиско је повезана са норманским мозаицима у катедрали Монреале изнад Палерма, на којима су приказана три Христова појављивања након распећа - на путу у Емаус, на гробу пред Маријом Магдаленом и пред Светим Томом који је желео да додирне Христова стопала. На снимку који ћете вечерас слушати, поред саме литургијске драме, налазе се и напеви којима је започињала вечерња служба на Ускрс, односно три напева пред само извођење драме, што је традиција коју су на Сицилију донели Нормани. То су Кирије -- Regnum summe, псалм Laudate pueri, респонзоријум Haec dies и химна Jesu nostra redemptio, током које је започињала драма. Тада се процесија предвођена свештеником који је водио службу враћала у хор цркве, а три сцене из комада одговарале су пунктовима унутар хора, на којима се конгрегација заустављала. Два ходочасника би у цркву улазила са десне стране, док би Христ, прерушен у ходочасника, улазио са леве, што симболизује његов излазак из пакла. Њихов сусрет се одвијао у првом делу наоса, док се сцена вечере одигравала на издигнутом подијуму саграђеном у његовом средишту, који је требало да репрезентује земаљски град. Након сусрета са ходочасницима, Христ би добио атрибуте који би недвосмислено указивали на његову оноземаљску природу - белу одору, крст у облику скиптра, круну и затворену књигу. Процесија би се потом упутила ка хору цркве где се појављивао апостол Тома, који би, након што је препознао Господа, крочио у хор, предводећи остатак процесије. Тада би се изводио антифон Lux perpetua и коначно респонзоријум Christus resurgens, којим би се завршавао обред.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво