Опера – Луиђи Роси: Орфеј

Луиђи Роси је био најпознатији представник римског раног барока. Службовао је код Маркантонија Боргезеа, нећака папе Павла V, а од 1633. године налазио се на престижној позицији оргуљаша цркве Светог Луја Француског. Потом је једно време радио у Фиренци на двору Медичијевих, да би се вратио у Рим где је ступио у службу моћне породице Барберини. Палата ове фамилије поседовала је мали, али одлично опремљени приватни театар и ту је Роси поставио своју прву оперу Чаробна Аталантина палата 1642. године на либрето Ђулија Роспиљозија, будућег папе Клемента IX. Ово дело је постигло велики успех, што је касније препоручило Росија француском кардиналу Мазарену када је 1647. године поручивао Орфеја за француски краљевски двор. После неколико година у служби Ане Аустријске, Роси се вратио у Рим где је умро 1653.године. У историји музике забележен је као оснивач камерне кантате, којих је компоновао укупно 200. Потом је стваралаштво овог аутора пало у заборав, да би био откривен крајем XIX века, захваљујући француским музичким писцима Ромену Ролану и Анрију Принијеру.

Мазрен је желео да на француском двору прикаже за њега најузвишенију уметничку форму коју је свет изумео - оперу. Тражио је од Росија да компонује Орфеја као комедију за машине. Није у питању забуна: сценографија је поверена славном градитељу машина Ђакому Торелију, кореографија Ђованију Батиста Балбију, а главну улогу је изводио Ато Мелани, први кастрат који је икада запевао у Паризу. Са становиштва модерног језика ово је била врхунска продукција, која је ангажовала најбоље уметнике тог доба, укључујући и ансамбл краљевих виолина франуцуског двора. Орфеј је извршио пресудан утицај на стварање будуће лирске трагедије Жан-Батиста Лилија, својим спојем трагичног тона и сценског спектакла. Сама партитура Луиђија Росија је неизмерно богата и обимна. У њој се налази место и за потресне ламенте, разноврсну употребу вокалних ансамбала: у прологу, на пример, чућемо троструки хор, док ће Орфејеве сузе оличавати квартет од четири женска гласа. Сам оркестар је раскошан за XVII век - поред 24 виолине, ту су корнети, сакбути, цитре, лира да брачо, портативне оргуље и други инструменти.

Премијера опере Орфеј уприличена је у „Краљичином театру" Пале Роајала у присуству целог двора, италијанских званица, краљице Ане Аустријске и њеног малолетног сина Луја XIV коме су алегоријске сцене у опери специфично упућене. После првог извођење 2. марта 1647. године, и поред укупног трајања представе од шест сати, дело је изведено још шест пута уз општи ентузијазам. Ипак, почетак Фронде 1648. године спречио је Росија да ужива у свом успеху. Дело је пало у заборав све до 1984. године када је први пут изведено у Паризу, па потом у Скали, да би Вилијам Кристи 1990. године и дискографски забележио ову важну рану оперу.

Уредница Ксенија Стевановић