Из рукописа

Зоран Ћирић: Ланац слободе

У циклусу „Из рукописа“, од понедељка, 4. до петка, 8. јуна, можете пратити делове из новог романа Зорана Ћирића „Ланац слободе“. Књигу ће наредне године објавити издавачка кућа „Дерета“.

„Стигао сам и притајио се неколико дана, помно ослушкујући како се гласине о великом догађају пробијају кроз стандардно сиву нишвилску панораму. Говоркање би оживело тек у глувим ноћним сатима, пригушено кишом и блинкајућм неонским мраком - али довољно звучно да допре из свог гламурозног епицентра до затурених градских четврти. У узбурканом вртлогу дошаптавања и торокања, нисам дугао чекао да чујем верзију која ми је заличила на праву причу. Испричала ми ју је у бару „Колумбус", недалеко од авеније Уједињених Нација, једна припита дроца која се зажелела друштва.

Насмешила ми се барским кезом кад сам ушао и готово саосећајно ми намигнула гледајући мој кишни мантил и комадиће ноћи које сам унео у дискретно осветљену и шуштавом музиком обложену просторију. Док сам се приближавао шанку промућкала је остатак пића у чаши, искапила га и показала ми столицу поред себе. Учинила је то са дозом равнодушног самопоуздања: навика којој се толико њих повиновало да је престала да заиста обраћа пажњу и пребројава странце за зближавање - чак ни њихов новац, визит-карте или поклончиће којима су превазилазили сами себе у изливима јединственог надахнућа.

Нема смисла препирати се с таквим женама. Не одустају лако. Изгледају као да немају стварни циљ али гризу стварније од теријера. Паметније је сести крај њих и почастити их пићем, него се натезати с њима. А још је напољу све равномерније пљуштала киша, монотоно и безнадежно. Осећао сам како се надносила као истанчана сила изнад потуљеног, полууспаваног града.

У славу своје професије, дама на барској столици била је упадљиво привлачна. Згодна на неухрањени начин. Скоро штркљасто висока, но високе су лепше. Имала је светлу косу, меку и разбарушену. Наравно, оваквом типу женскиња плава коса најбоље пристаје. Природна као преплаћени секс у хотелу без видљивих звездица на улазу.

Кад се опет баршунасто осмехнула и завртела у руци празну чашу, лагано сам сео на понуђено место, махнуо шанкеру и за обоје наручио исто пиће.

Подигла је чашу и наздравила ми..."

(Одломак из новог романа Зорана Ћирића „Ланац слободе")

Чита Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво