Језик, књижевност, теорија – говори Мартина Лучић

Према бугарској историчарки Марији Тодоровој, Балкан је појам који има низ манифестација, а које можемо сврстати у четири основне категорије: планина, метафора, пежоративна одредница те назив за подручје у које спадају земље тзв. Југоисточне Европе. Тодорова сматра да је поимање Балкана као метафоре, односно пежоративне одреднице директна последица догађаја повезаних с распадом Османског Царства те настанком низа малених, економски слабих и назадних држава које су тежиле модернизацији. Но, управо су тешкоће модернизације и пропратни национализми створили ситуацију у којој је Балкан у очима Запада постао симболом нечег агресивног, полуоријенталног, назадног и варварског. Главни циљ овог излагања је да прикаже свакодневни живот, обичаје, карактерне црте, суживот и друге елементе тих истих народа, култура и вера из перспективе једног италијанског природословца и путописца из осамнаестог века, те једног пруског публицисте из деветнаестог века. Користећи се теоријом о књижевној имагологији која се бави проучавањем представа о властитом народу и земљи (тзв. аутопредставе) те о страним народима и земљама (тзв. хетеропредствае) у књижевности, ауторка покушава да прикаже како су Фортис и Маурер доживели и описали народе који су у то време живели на подручју данашње Хрватске и Србије, које су сличности и разлике између њихових описа, те да ли се у њима јављају културни стереотипи. То ће нам на крају помоћи да схватимо каква је била општа слика Балкана у очима странаца, у овом случају Италијана и Немаца, у осамнаестом и деветнаестом веку.

Снимак је забележен на конференцији „Језик, књижевност, теорија" која је од 27. до 28. априла 2018. одржана на филозофском факултету у Нишу.

Уредник емисије: Немања Митровић.