Савремена српска музика – Владимир Трмчић

Чућете композицију „Позна јесен, пејзаж за алт-флауту, две харфе и две хармонике” Владимира Трмчића коју су извели харфисткиње Милена Станишић и Ивана Павловић, флаутиста Александар Ружичић, и хармоникаши Александар Стефановић и Дамир Одобашић, на ауторском концерту одржаном 14. децембра 2015. године у Студентском културном центру у Београду.

Трмчић је дипломирао композицију у класи Исидоре Жебељан на Факултету музичке уметности у Београду, где је 2015. године завршио и докторске студије. Током школовања се усавршавао на мајсторским курсевима из композиције и електронске музике, код Најџела Озборна са Единбуршког конзерваторијума и Ханса Чучкуа са конзерваторијума у Бостону. Добитник је награде Аустријске агенције за заштиту ауторских права, за композицију „Тужбалица за виолину, виолу, виолончело и клавир"

Дело „Позна јесен, пејзаж за алт-флауту, две харфе и две хармонике" је Трмчићев докторски уметнички пројекат реализован током студија композиције на Факултету музичке уметности. Ова композиција представља наставак његових истраживања о вези између сликарства и музике, која је аутор започео још „Јесењим пејзажом у магли" за две харфе. Дело је инспирисано кинеским сликарством 11. и 12. века, а формално, композиција поседује пет ставова који су повезани атака. Према речима аутора, прва четири става представљају одређене детаље слике, рађене по перспективама које су утврдили тадашњи сликари, а то су „аморфна даљина, равна, висока, дубока и широка даљина". Све те перспективе су коришћене као инспирације за прављење и компоновање ставова, од којих прва четири пружају увид у детаље унутар слике, а последњи став представља слику у целости.

Дело је засновано на пет основних мотивских материјала - мотиву дрвета које доноси алт флаута, мотиву облака и планина које доносе хармонике, затим мотиву реке у харфи и мотиву магле у хармоници и харфи. Идеја аутора је била да сваки од ових мотива, у зависности од контекста у којем се налази, мења своју форму и боју. Према речима Владимира Трмчића, поента његовог истраживања је била „да се они трансформишу из става у став, а да остану препознатљиви, како би се нагласиле суптилне промене које и сам посматрач види, у зависности да ли је фокусиран само на дрво или само на планину, односно како перципира остатак слике."

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи