Опере – Берлиоз: Фаустово проклетство

Доктора Фауста тумачи тенор Мајкл Спајерс, Мефисто је био баритон Лоран Наури, као Маргарита се представила мецосопран Ан Халенберг, а студента Брандера изводио је бас Ешли Ричиз. Тринити хором дечака, Националним хором младих Шкотске, Монтеверди Хором и Револуционарним и романтичним оркестром диригује Џон Елиот Гардинер.

„Ова прелепа књига ме потпуно обузима; не остављам је, читам је без престанка за столом, у позоришту, на улици, свуда". Овако је Берлиоз описао свој сусрет са Гетеовима Фаустом 1828. године, чиме је уз Вергилија и Шекспира, довршио своје тројство књижевне инспирације. Либрето за своју драмску легенду Берлиоз је начинио уз помоћ Алмира Гандонијера, на основу француског превода Гетеовог Фауста познатог романтичарског песника Жерара де Нервала. Рад је започео током путовања по Аустрији, Мађарској, Чешкој и Шлезији. Како Берлиоз каже, био је обузет компоновањем тако да је музику писао на сличан начин на који је испрва читао Гетеов текст „на путу, у вагонима, на паробродима". Тако је настало дело које се опире традиционалим формама, стапајући у себи оперу и симфонију. Премијера ове опсежне композиције писане за солисте, седмогласни хор, велики дечји хор и симфонијски оркестар, била је 6. децембра 1846. године у Сали Фавар париске Опере Комик. Критичари су одушевљено дочекали Фаустово проклетство док је публика показала равнодушност, што је Берлиоз прокоментарисао као „један од највећих пораза у каријери". Но, диригенти, музичари и познаваоци нису никада допустили да ово монументално дело падне у заборав. Напротив, Фаустово проклетство је често извођено како на концертним подијумима, тако и на позорницама широм света.

Уредница емисије Ксенија Стевановић