Предавања

Адрианa Захаријевић: Зеница ока – насилни кадрови и критичка занемелост (1)

У емисији ПРЕДАВАЊА можете пратити први део излагања Адриане Захаријевић „Зеница ока: насилни кадрови и критичка занемелост”, недавно одржаног у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду.

Да ли ратна фотографија, оно што нам она доноси и на шта упозорава, може да утиче на одустајање од рата као начина на који се разрешавају неспоразуми међу људским заједницама, или макар на смиривање ратних ветрова? Искуство нам говори да не може: историја двадесетовековних ратова, који су обилно документовани фотографијама, показује да је фотографија у највећој мери немоћна. Ипак, ратна фотографија нешто казује и нешто ради, у најгорем случају окреће нас нама самима, покреће нашу свест, наше афекте и нашу савест. Колико год то било недовољно, више је од ничег.

Полазећи од славног текста Вирџиније Вулф из 1937. године о фотографији, те једнако славног текста Сузан Зонтаг који се осврће на рад Вирџиније Вулф, Адриана Захаријевић испитује моћ фотографије у савременом контексту, што значи, између осталог, да испитује учинке дејства фотографије у доба када фотографија, захваљујући интернету, може да постане вирална. Коме се она и на који начин обраћа? Шта настоји да изазове: афекат, разумску рефлексију, или акцију? Ако фотографија оку даје сирови материјал, шта човек ради с тим материјалом и шта тај материјал производи у појединцу, а шта у заједници? Управо су то нека од питања с којима нас суочава Адриана Захаријевић у густој, сложеној и узбудљивој филозофској рефлексији о ратној фотографији.

Уредник Иван Миленковић

број коментара 0 пошаљи коментар