Годишњица Фредерика Момпоуа

Момпоу је музику је почео да учи на Конзерваторијуму Лисеу у свом родном граду. Године 1911. године отишао је у Париз где је похађао часове клавира и композиције. Почетком Првог светског рата, вратио се у Барселону, али је по завршетку ратних сукоба поново отишао у Франуцуску. У Шпанији се стално настанио тек почетком 1941. године, а у родној Барселони ће остати све до своје смрти у дубокој старости, 1987. године.

На почетку емисије чућете циклус Пејзажи, састављен од три комада, компонован између 1942. и 1960. године, који је најавио потоњи епиграмски стил овог аутора. Први од њих Фонтана и звоно настао је непосредно по композиторовом повратку у родну Барселону и инспирисан је једним двориштем у готичком делу града. Момпоуа занима есенција „фонтане и звона" коју спороводи кроз изузетно сведену мелодијску линију клавира, готово фолклорне кантилене. Циклус Пејзажи изводи Стивен Хаф.

Сингуларни пут овог каталонског композитора, остао је везан за универзум француског импресионизма или Сатијевог редукционизма - у својој основи доноси радикално одступање од главног тока музике XX века. Наиме, Момпоу је сматрао да музика треба да се врати на „почетке", на идеју самог звука у потрази за апсолутном дискрецијом. Овај концепт доживеће своју најдоследнију реализацију у животном делу аутора познатом под називом Тиха музика. Зато ћемо представити комаде из Прве и Треће књиге овог циклуса. Збирка је настајала између 1959. и 1967. године и састоји се из 28 минијатура. У овим кратким композицијама, налази се дестилат његовог стила - сведеност линија, средстава у сталном ослушкивању тишине. Како то наводи пијаниста Стивен Хаф - музика Федерика Момпоуа је музика испаравања. Његове партитуре краси необична и хипнотишућа једноставност - нема развојности, контрапункта, драме и врхунаца. Иначе, композитор је свој стил називао primitivísta, алудирајући на саму примордијалност, повратак звуку и есенцији ствари. Комаде из циклуса Тиха музика свира сам Фредерик Момпоу.

Уредница Ксенија Стевановић