Разум и осећајност – Концерт за виолу Алесандра Роле

Овај концерт написан 1800. године слушаћете у интерпретацији Томаза Валентија и оркестра „Луиђи Бокерини” из Луке под управом Ђанпаола Мацолија.

Рола је рођен у Павији, 1757. године, а музику је учио у Милану, као студент Ђованија Андрее Фјоронија, капелмајстора миланске Катедрале. Након краће службе на двору у Парми, где је био први виолиста и виолиниста, вратио се у 1802. године у Милано, где је постао концертмајстор оркестра Скале. На овој позицији задржао се преко тридесет година, премијерно изводећи читав низ значајних оперских и симфонијских остварења - од Моцартових, Росинијевих и Доницетијевих дела, до раних симфонијских радова Бетовена. Када је 1808. године основан Музички конзерваторијум у Милану, Рола је именован за професора виолине и виоле, те је за потребе свог педагошког рада написао и објавио низ дидактичких радова, које је објавила тада новооснована издавачка кућа Рикорди.  

Иако је живео и радио у Италији у време када је музичком сценом доминирала опера, Алесандро Рола је компоновао пре свега инструменталну музику. Написао је преко 500 композиција - од школских соната, преко квартета, симфонија, концерата за гудачке, али и дувачке инструменте. Овај свестрани музичар остао је активан све до дубоке старости, наступајући као камерни музичар и неколико месеци пред смрт, у 84. години.

Музика Алесандра Роле била је позната широм Европе још за време његовог живота, а дела су му објављивали издавачи попут Ле Дика у Паризу, Артарије у Бечу, Брајткопфа и Хертла у Лајпцигу, Рикордија у Милану, Монцанија и Хила у Лондону, и многих других.

Стилски, овај аутор је био отворен према изразу и формама које су неговане изван Италије, пре свега према музици бечких класичара и неокласичном укусу присутном у немачким земљама.

Оно што је приметно у његовим радовима, пре свега за гудачке инструменте, јесте да је Рола био велики иноватор на пољу технике, уводећи низ поступака који су касније приписивани његовом много познатијем ученику Паганинију. Ове иновације су уклопљене у класичне форме, испуњене елегантним мелодијама и промишљеним стилом, „исполираним" педантним академским писмом.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво