Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Хватајући се у коштац са позоришним делом, али и целокупним уметничким ангажманом Јана Фабра, критичари се присете и податка да овај уметник пати од несанице. Наиме, Фабр - нагађају критичари - не може да спава па ту физиолошку потребу укида и својим глумцима, али и публици. У овом контексту његову двадесетчетворочасовну представу Олимп: у славу култа трагедије, приказану на прошлогодишњем БИТЕФ-у, могли бисмо доживети (и) као својеврсни тријумф Фаброве настраности узроковане инсомнијом. Да овај стваралац уистину има невоље са сном директно и индиректно доказују и његови записи публиковани у књизи Ноћни дневник (1985-1991), у исти мах откривајући да овај проблем славни редитељ не решава (само) својим позоришним ангажманом, па ни бавећи се ликовним уметностима, него и писањем. Али не било каквим литературним стваралаштвом, но писањем које је - баш као што је то случај и с његовим представама, цртежима или скулптурама - провокативно, поетско, необично, луцидно, каткад и екстравагантно, али увек уметнички потентно и узбудљиво, пише Александар Милосављевић.

Фабр пише о најширем спректру ствари које чине његову свакодневицу: пре свега о својим представама и начину на који их припрема, о свом односу према ликовним уметностима, но и о уметности уопште, али и о сексу и властитом доживљају „вођења љубави", а често ће кроз кратку афористичку цртицу - по правилу графички приказану у форми која сугерише стихове - исказати неке од најличнијих закључака (или питања упућених себи самом) о уметности, уметнику, па и његовим релацијама са светом.

Уредница емисије Тања Мијовић.