Имагинарни пејзажи

Представићемо нумере са најновијих, мартовских албума Емануела Вицтума (Songs of Love and Loss) и Луси Рејлтон (Paradise 94), који обоје своје матичне инструменте, виолу и виолончело, уграђују у иновативне соничне инструменте.

Деби остварење Луси Рејлтон је под називом Paradise 94 објављено за кућу Modern Love. Рејлтонова је позната пре свега као виолончелисткиња која је сарађивала са бројним именима експерименталне сцене, као и са ствараоцима савремене музике. На овом остварењу она прави једну врсту аутобиографског приказа сопственог истраживања и рада у протеклим годинама. Она на апстрактан начин, који дугује савременим музичким праксама, комбинује звук свог инструмента са семпловима, звуком синтисајзера и теренским снимцима. Пред нама је изузетно занимљиво остварење које се базира на колажном принципу. Њен начин рада је другачији од оних који се најчешће срећу на пољу експерименталне електронике, јер се осећа снажан утицај широког поља савремених музичких пракси које често остају недовољно истражене код електроничара чији је бекграунд у клупској и техно музици. Овде је у питању јасно посезање за арсеналом композиторских проседеа, али и за психоакустичким експериментима и тражењем непосредне, висцералне афкетивности која је својествена живим и неконтролисаним импровизацијама. Такође, јасно је и познавање историје и техника сопственог инструмента, као и залеђа класичне музике, што долази до изражаја у нумери For J. R. у којој се чује цитат Баховог корала у оргуљама.

Остварење Песме о љубави и губитку изралеског музичара Емануела Вицтума објављено је за лејбел Eliean Recordings.

Емануел Вицтум је инцијално студирао виолу на Школи за музику Менхетна, да би касније наступао са камерним оркестром Орфеј, Берлинском државном капелом и ансамблом Intercontemporain. Последњих година бави се спајањем теренских снимака унутар електронске звучне таписерије, у оквиру специфичних аудиовизуелних пројеката посвећених звуцима и сликама градова. На свом најновијем албуму, Вицтум враћа фокус на виолу и људски глас, како би створио изузетно емотивне композиције инспирисане хаику стиховима и посвећене једном годишњем добу. Ближе, Вицтум покушава да опише цикличну природу нашег емотивног живота користећи древну наративну потку четири годишња доба. Од једне јесени до друге у нашим животима се дешавају тихе промене у бивствовању и самоспознаји.

Уредница Ксенија Стевановић



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво