Фредрик Џејмсон: Томас Мор – жанровски прозор

У тексту „Томас Мор: жанровски прозор" Џејмсон полази од следећег питања: можемо ли прочитати Морову Утопију тако да она у нама пробуди нешто од шока и свежине коју је његов елегантни нови латински изазивао код својих првих европских читалаца? Како би одговорили на ово питање морамо донети одлуку која ће нас суочити с две засебне интерпретације, пошто је познато да је „Друга књига" Морове Утопије била прва написана. Да ли онда треба да „Прву књигу" ишчитамо као врсту накнадне замисли или промишљено и политички смотрену (али такође и одважну) реконтекстуализацију приказа самог острва, која се опрезно дистанцира од Хитлодејевог ентузијазма и прави неку врсту одступнице? Или можда треба да дозволимо садашњем поретку да и даље диктира процесуални динамизам у ком се утопијска визија дијалектички појављује како из саме контрадикције „Првог дела" тако и из историјске садашњице?

У тексту „Утопијска наука насупрот утопијској идеологији" фокус је поново на односу између „Прве" и „Друге књиге" Морове Утопије. „Прва књига" нуди застрашујућу слику енглеског друштва и његових противречности, на шта „Друга књига" даје одговор у виду серије довитљивих а ипак уверљивих решења. Опозиција је, пак, компликованија него што то овај опис наговештава, пошто делује као да је праћена тензијом између колективне процене и индивидуалног нацрта, релативно објективног пописа неправди, порока и патње, и разиграности латинске досетке и домишљатости која недвосмислено указује на јавну фигуру чија популарност расте, тачније на њиховог аутора. Међутим, та индивидуална фигура такође репрезентује колективну реалност, тачније хуманизам као друштвени и интелектуални покрет, тако да пропада сваки покушај обухватања те конкретне тензије под добро познату разлику између објективног и субјективног.

Оба есеја преузета су из Џејмсонове књиге Археологије будућности коју је 2005. објавила издавачка кућа Verso.
Читала: Марица Милчановић.
С енглеског превео: Небојша Марић.
Уредник емисије: Немања Митровић.