Антологија српске музике

Одломци из циклуса „Четири сцене из Шекспира” Миховила Логара

Прво композиторово сценско дело настајало је у периоду од 1927. до 1931. године. Логар је дошао на интересантну замисао да четири сцене из различитих Шекспирових комада повеже у целину која ће имати формалну диспозицију симфонијског циклуса: Алегро - Скерцо - Адађо - Финале. За ово остварење, које је у тадашњој југословенској музици представљало новину, композитор је користио одломке из Краља Лира, Млетачког трговца, Антонија и Клеопатре, као и комада Сан летње ноћи. Како указује Властимир Перичић, већ самим поднасловом дела које гласи „Шекспирова симфонија за оркестар и сцену", Логар је назначио да примат припада музици, док је сценско збивање редуковано на минимум и представља само илустрацију музике. Интересантно је истаћи да у прве три сцене аутор дозвољава могућност „удвајања улога", односно, пантомимску радњу која може да се одвија упоредо са „непокретним" вокалним солистима.

Вечерашњу емисију започињемо музиком из треће сцене - Ишчекивање Клеопатре - која следи након оријентално обојеног прелудијума. За писање овог одломка Логар је пронашао инспирацију у Шекспировом комаду Антоније и Клеопатра, и представио монолог Клеопатре која чежњиво ишчекује свог драгог. Након интерлудијума израђеног у виду слободне фуге, финале - четврта сцена - доноси балетску пантомиму према комаду Сан летње ноћи. Како описује Перичић, музика ове сцене је живахна, прозрачна и шаренолика, док се на самом завршетку појављује и женски хор без текста, који је на сцени постављен иза кулиса.

Емисију уређује Ирина Максимовић



број коментара 0 пошаљи коментар