Заборављена оперска либрета – Кинескиње

Рођен у Севиљи 1775. године, односно тачно четири деценије након што је Метастазијеве стихове на бечком двору по први пут омузикалио Антонио Калдара, Гарсија је на оперску сцену најпре крочио као тенор, остваривши запажене успехе у Кадизу и Мадриду, те Паризу и Напуљу, тумачећи, између осталог, улогу Алмавиве у Росинијевој опери Севиљски берберин 1816. године. Ова улога означила је почетак најсветлијег периода Гарсијине каријере, када су му повераване престижне роле у Паризу и Лондону. На позив либретисте Лоренца да Понтеа 1825. године, Гарсија се са својом породицом, у којој су његова супруга и троје деце такође били оперски певачи, запутио у Њујорк где су по први пут представили италијанску оперу америчкој публици, са репертоаром заснованим на Моцартовим и Росинијевим партитурама. Након што је посетио и Мексико, Гарсија се 1829. године вратио у Париз, провевши последње две године живота пре свега као вокални педагог.

Већ на почетку своје каријере, у Мадриду, Гарсија је испољио склоност ка компоновању, пре свега комичних опера на шпанском језику. Његово најуспелије дело била је опера буфа Багдадски калиф, премијерно изведена у Напуљу 1813. године. У току рада у Паризу, Гарсија је компоновао како комичне, тако и озбиљне опере, у жанру тражеди лирик, а стваралачком раду се са несмањеним ентузијазмом посветио и у току боравка у Њујорку и Мексику. Сматра се да је најзначајнији допринос Гарсије као композитора артикулација стила инспирисаног андалузијским фолклорним елементима у традицију италијанског белканта. Гарсија се педагогијом интензивно бавио у два наврата: непосредно пре пута у Америку, када је 1824. године у Лондону отворио школу и објавио приручник певања, те у последњим годинама свог живота, из којих уједно потичу пет камерних опера на тада већ класична италијанска либрета, које је наменио својим студентима. Међу њима је и опера Кинескиње на либрето Пјетра Метастазија, компонована 1830. и 1831. године. Метастазиов либрето је био нарочито подесан за студентску камерну оперу, јер је заснован на сценама „певања у опери", у којима три сестре - Кинескиње, наводно покушавају да подражавају европску оперску традицију изводећи арије у трагичном, пасторалном, те комичном стилу. Оваква структура опере омогућила је Гарсији да сачини партитуру која је његовим ученицима могла послужити да савладају правилну и изражајну интерпретацију различитих оперских идиома на којима је и даље почивала италијанска оперска уметност.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић