Грамофонија – Квинтет Томаша Станка: Музика за К

Трубач Томаш Станко важи за једног од пионира пољског фри џеза, уз Адама Маковича и Кшиштофа Комеду. Његов улазак у свет џеза се одиграо крајем педесетих година, када је постепено под утицајем Орнета Колмена, Џорџа Расела и осталих сродних америчких уметника чија је музика емитована на радију у Пољској, започео формирање особеног приступа импровизацији, кроз концертне наступе и сарадњу са другим музичарима. Тежња ка ослобађању од крутих акордских и формалних шема, али не и потпуно напуштање тематизма или мелодичности које је утемељено током шездесетих година, остаће једна од константи у Станковом стваралаштву до данас. Након искуства свирања у ансамблу Кшиштофа Комеде, који је имао веома разгранате концертне активности у другој половини шездесетих година уз велики дискографски успех са укупно једанаест албума, Станко је одлучио да оснује квинтет са којим ће се приближити тадашњим најнапреднијим стремљењима како у џезу, тако и у класичној музици. Први албум квинтета, Музика за К, посвећен је управо Комеди који је преминуо годину дана раније, тачније 1969 године. На албуму су забележене Станкове композиције које су идејно на трагу Комединих остварења, али су разрада тема и начин импровизације искорачиле из дотадашњих оквира и звучно се приближиле остварењима тадашњих аутора „Пољске школе". Управо је након објављивања овог албума, Станко започео сарадњу са Кшиштофом Пендерецким, чије је стваралаштво на трубача оставило велики утицај.

На првој страни плоче су три композиције, а готову читав другу страну заузима композиција под називом Музика за К која на известан начин сажима Станкова искуства из сарадње са Комедом. Занимљиво је да је овај омаж пољском пијанисти извео анамбл без клавира, али је без обзира на то, Станков квинтет успео да оствари импровизовану целину на трагу звука из шездесетих година XX века, управо истичући правац у којем ће се даље кретати током следеће деценије, полазећи са позиција освојених у Комедином ансамблу.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић