Мајстори барока

Јохан Николаус Форкел, биограф Јохана Себастијана Баха, пишући о великом немачком уметнику, сврстао је Јохана Каспара Фердинанда Фишера међу највеће композиторе дела за инструменте са диркама тог доба, као што су Фробергер, Керл, Пахелбел, Букстехуде и Бем. Ипак, данас је Фишер готово заборављен, а разлог томе је што је само неколико његових паритура остала сачувана. Такође, и поуздани биографски подаци о овом аутору су спорадични. Рођен је између 1650. и 1670. године, у Немачкој или у Чешкој, а више од четири деценије провео је на месту капелмајстора двора у Бадену, којим је двадесет година владала маркгрофица Сибила, велика заштитница уметности. Претпоставља се да је за потребе дворских свечаности, Фишер био у обавези да компонује велики број дела, али су она нажалост највећим делом данас изгубљена.

На основу сачуваних докумената, може се закључити да је Јохан Каспар Фердинанд Фишер био пре свега композитор инструменталне музике, али је поред тога компоновао и вокалне и то првенствено духовне композиције. Његов опус био је инспирисан стваралаштвом Жан-Батисте Лилија, у којем је спајао тековине француског и немачког барокног стила.

Једна од ретких збирки која је остала сачувана, јесте колекција комада за чембало из 1738. године. Насловљена Музички Парнас ова збирка је била сачињена од девет свита, од којих је свака носила име једне од грчких муза. Оно што се у њима најпре примећује јесте неуобичајен редослед ставова. Наиме, Фишер одбацује шему коју је утемељио Фробергер, а коју ће касније преузети и други немачки аутори, са стриктним следом Алеманда-Куранта-Сарабанда-Жига, већ након Прелудијума уводи низ различитих играчких ставова, који су најчешће написани у истом тоналитету, са изузетно разрађеним контрапунктским стилом.

Аутор емисије Јелена Дамјановић