Музика за филм – Јохан Јохансон

Вечерашња емисија посвећена је исландском композитору Јохану Јохансону који је изненада преминуо 9. фебруара у Берлину.

Рођен 1969. године, Јохансон је био аутор особеног музичког израза. Користио је класични инструментаријум комбинујући га са електроником, али је начин обликовања нумера и однос музичких компоненти давао ауторски печат његовом опусу. И сам је у једном интервјуу рекао да је исходишна тачка његових соло албума емоција, односно основу сваког албума чини осећање које жели да прикаже и да оно делује као сила потиска која износи све на површину.

Први соло албум Englabörn објавио је 2002. године за британску издавачку кућу Тач, што га је ставило под окриље нарастајуће сцене експерименталне електронике. Међутим, убрзо се заинтересовао за рад на филму, а први искорак је направио саундтреком за филм Рударске химне који је 2010. режирао Бил Морисон. Тада је почео да добија нове поруџбине и сарађивао са редитељима попут Денија Вилнева, Џима Марша и ауторима бројних документарних остварења. Рад на филму донео му је две номинације за Оскара, и номинацију за награде БАФТА, Греми, а освојио је Златни глобус за саундтрек за филм Теорија свега Џејмса Марша.

Јохансон је крајем 2015. године потписао уговор са издавачком кућом Дојче грамофон и убрзо је објавио свој последњи соло албум Орфеј, а потом и саундтрек за филм Долазак. На симболичан начин, ова два издања говоре о два пута која су постојала у опусу Јохансона. Са једне стране је Орфеј, компонован готово годину дана, током којих је Јохансон сукцесивно стварао делове албума, који су се мењали и развијали све док им није дат одговарајући контекст. Овакав процес аутор је сматрао луксузом који прати самостално ауторско издање. Инспирацију је тражио често у књижевности, посебно поезији до 19. века. Са друге стране албум за филм Долазак део је другог система рада, у којем постоје рокови, али Јохансон је истицао да је имао срећу да сарађује са редитељима који су могли да му оставе довољно времена за рад поред свих потребних ресурса. Истовремено, поље филмске музике разумевао је као поље истраживања, као прилику да испроба ствари у нешто измењеном издању и због тога је волео да буде укључен у рад на филму у што ранијој фази.

Јохан Јохансон је био уметник који се није задовољавао понављањем ствари, колико год оне биле добре, већ је радио на свом уметничком изразу као аутор, покушавајући да направи корак даље са сваким пројектом.

У вечерашњој емисији слушаћете саундтрек за филм The Mercy Џејмса Марша који је издавачка кућа Дојче Грамофон објавила само неколико дана пред смрт Јохана Јохансона.

Уредница Сања Куњадић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво